The Stone se pregrupisao, i ponudio nam još jedno ekstremno i beskompromisno izdanje. Kruna praha zahteva konkretniju pažnju i detaljnije izučavanje, pa nemojte ni da pokušavate ako ćete površno da mu pristupite. Sada ostaje da se sve ovo proveri i uživo, već sledećeg vikenda u srpskoj prestonici.

Novo izdanje beogradskih black metal ratnika The Stone naći će se u zvaničnoj prodaji 15. marta tekuće godine. Ovo je prvo studijsko oglašavanje benda nakon fenomenalnog dugosvirajućeg ostvarenja Teatar apsurda iz 2017. godine (album godine na našem portalu).

Kruna praha stiže u dve varijante – tu je crni, 7″ vinil limitiran na 300 primeraka, na kojem će se naći dve pesme, te digipack CD sa pet numera, o kojem će biti reči u ovoj recenziji.

Prva konkretna razlika u odnosu na pomenuti Teatar apsurda je promena na mestu glavnog pevača benda. Naime, Nefas se povukao, a mikrofona se ponovo dohvatio Glad, koga znamo i kao session pevača ovog benda, ali i kao frontmena benda May Result sa kojim je The Stone duži period koegzistirao, i čiji su članovi paralelno svirali u oba benda. I dok danas nema konkretnih znakova da bi se povratak May Resulta zaista mogao desiti (iako je bilo glasina u tom pravcu), The Stone grabi nezaustavljivo, i efikasan je kako na diskografskom, tako i na koncertnom polju. Na dan izlaska ovog izdanja sastav će da nastupi u beogradskom Domu omladine, pa eto prilike da se već kroz koji dan uverimo u kvalitet materijala i u koncertnom okruženju.

The Stone

Foto: Igor Stanić

Pomenuti Glad je prekaljen muzičar i iskusan pevač, i verovatno jedini u Srbiji koji adekvatno može da zameni za mnoge neprikosnovenog Nefasa. Pesme sa njim zvuče ubedljivo kao i sa Nefasom, a i uživo je pojava koja ne ostavlja ravnodušnim, te ne sumnjam da će sastav nastaviti svoj beskompromisni put i u ovoj formaciji.

Kruna praha EP najavljen je singlom “Smrt za kralja!”, koji je stilski možda i najbliži numerama i atmosferi sa prethodnog albuma. Nesumnjivo najbolji odabir za singl, i pesma koja, za razliku od ostalih ovde predstavljenih, ima jasniju stukturu i ostaće vam u glavi već posle prvih slušanja.

Ostatak materijala, sa druge strane, najbolje je opisan rečima u press infou koji nam je dostavljen uz ovo izdanje – The Stone se promenio, ali istovremeno je ostao isti. Pesme na EP-u donose prepoznatljivu old school rifologiju i zvuk benda, ali i nove elemente. Promena i eksperimentisanje sa zvukom i melodijama odavno su zaštitni znak ovog benda.

Ono što je, međutim, definitivno drugačije od numera sa Teatra apsurda jesu kompleksniji aranžmani i kompozicije za koje će trebati poprilično koncentracije i pažnje da se njihova poruka savlada i shvati u potpunosti. Moguće da me je The Stone zvuk na poslednjih par albuma pomalo i razmazio, ali svakako sam počeo da se navikavam na “slušljiviji” The Stone, i numere jasne, pa usudio bih se reći i pitkije konstrukcije. Preciznije, mojim ušima nedostaje hitčina a la “Gavranovo”, kao i netipčni (izvrsni) horski momenti koji su obojili prethodni album na par mesta. Ovaj put, ipak, složenija priča i pesme koje nećete tako lako svariti bez konkretnijeg udubljivanja u materijal. To za neke može biti problem, jer moderno vreme neminovno utiče na pad koncentracije u svim segmentima, pa tako i u oblasti muzike, pa će kompleksni radovi poput ovog sasvim izvesno na prvu zadovoljiti die hard fanove, dok će biti posla na širenju fan baze, a što sam stekao utisak da je bio cilj sa prethodnim albumima. Kako bilo, sa The Stone je jedno sigurno – svaki novi materijal donosi svež pristup, a ponavljanje ili igranje na sigurno nije nešto što ovaj bend praktikuje.

Promena i eksperimentisanje sa zvukom i melodijama odavno su zaštitni znak ovog benda

Pored tri numere na srpskom, ovoga puta, posle nekog vremena, tu su i pesme na engleskom jeziku. Tekstove nemam, ali još jednom bih se pozvao na zvanični press info koji kaže da su tekstovi i teme pesmama ostali nepromenjeni – očekuje nas, između ostalog, neminovna apokalipsa, a svet je zreo za uništenje. Vreme će pokazati koliko je (i da li je) odlazak Nefasa “oštetio” bend u lyrics segmentu, jer njegovi tekstovi po mnogima su jedan od najbitnijih elemenata u zvučnoj slici i atmosferi ovog benda.

Pomenimo na kraju da je EP snimljen u nekoliko studija – češkom Hellsoundu, kao i srpskim Womb Wrath Chamber i Kazablanka, dok miks i master ponovo potpisuje bubnjar benda, Honza Kapak. Produkcija je na nivou, svi instrumenti lepo se razumeju, kao što je to slučaj i na prethodnim, novijim izdanjima grupe. Gitarski rad i dalje je kompleksan i nesumnjivo jedan od jačih oružja benda, dok Honza ne prestaje da oduševljava silinom i strašću sa kojom svira bubanj.

Kako bilo, The Stone se pregrupisao, i ponudio nam još jedno ekstremno i beskompromisno izdanje. Kruna praha zahteva konkretniju pažnju i detaljnije izučavanje, pa nemojte ni da pokušavate ako ćete površno da mu pristupite. Sada ostaje da se sve ovo proveri i uživo, već sledećeg vikenda u srpskoj prestonici.

The Stone – Kruna praha spisak pesama:

1. Smrt za kralja!
2. Kruna praha
3. Phosphorous Spectre
4. Antiutopija
5. The Golden Cadaver

The Stone - Kruna praha
Produkcija85%
Originalnost86%
Vizuelni identitet87%
Uverljivost85%
86%Finalni utisak