Marko Mitrović je bubnjar beogradskog benda Xsus (ex-Datura Stramonium) koji su nedavno objavili spot za singl „Kindred Spirit“ i trenutno rade na novom materijalu. Takođe svira i u legendarnom bendu Rapid Force koji na ovim prostorima egzistira još od ranih 90-ih. Pored muzike, kaže da se bavi i dizajnom svega i svačega, a posebno uživa u kreiranju artworka za bendove, koncerte, festivale i lagano izučava audio inženjerski zanat.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Voleo bih ovom prilikom da se pre svega zahvalim redakciji što negujete ovu fantastičnu rubriku, a zatim i na pozivu i prilici da pomenem neka od izdanja bendova koja su mi, svaki na svoj način draga i to ne samo kao kvalitetna muzička dela po bilo kom kriterijumu koji bih mogao racionalno ili profesionalno da razložim, već kao dela koja me “rade” i pokreću emocije ili lepa sećanja, iz ugla malog metalca fana koji je nekako preživeo u meni do današnjih dana. Zeznuto je kada je limit samo tri albuma, jer bih tako slatko pomenuo bar još 16 izdanja od naših vrhunskih bendova poput Quasarborn, The Stone, David Maxim Micić, Bloodbath i verujem da je svima bila muka da svedu ovo na Top 3, jer kažem, zaista imamo mnogo vrhunskih bendova, hvala im svima!
The Father Of Serpents – Years Lost In Darkness (Samoizdanje, 2020./Sadist, 2023.) – recenzija
Ovo je album koji je za moja shvatanja i senzibilitete jedna ozbiljna i zrela kreacija grupe talentovanih i iskusnih muzičara, nabijena emocijama, sjajnim rifovima, pejzažima i svežim idejama i sve to savršeno spakovano u jednu jako kvalitetnu priču. Odlična svirka, produkcija, redosled numera, tekstovi, kompletna estetika, sve je na jako visokom nivou. Ono što je takođe za svaku pohvalu je i činjenica da su momci sve ovo sami napravili, snimili, smiksali u svojoj radionici što je realno velika stvar, biti tako nezavisan, motivisan, samoodrživ i sposoban bend. Posebno bih kao omiljene izdvojio otvarajuću numeru “Into The Darkness” koja je totalni hit, pa preko odlične, u isto vreme lagane i teške pesme “To Embrace In Death” koja vreba iz mraka i vozika po nekim dubinama, do meni možda i najdražeg instrumentala koji nosi naziv “Alone”, mislim da je 7. traka po redu, ali da ne izdvajam bespotrebno, sve su mi pesme odlične, a kako i ne bi bile kad imaju onako opakog basadžiju (smeh). I za sve koji ih do sada nisu slušali uživo, samo imam jedno pitanje: ZAŠTO?!
Magma – iMental (Samoizdanje, 2018.) – recenzija
Prosto ne mogu da ne pomenem Magmu, a da se odmah ne prisetim faca dragih prijatelja, koji su do te mere izverzirani muzičari, audio inženjeri, bubnjari (smeh), kompozitori i svojevrsni oslobođeni kreativci, koji su se na našu sreću setili da pre svega zajedno naprave bend i počaste nas vrhunskim svirkama, a kao šlag na torti i ovim fantastičnim albumom. Kvalitetno u svakom smislu, od ideje do realizacije, ovo delo svedoči činjenici da imamo jako kvalitetnu i scenu i zaista puno odličnih muzičara poput drugara iz Magme koji su u stanju sami sebe da snime, smiksaju i objave ovakvo delo. Da ne pominjem kako je sve to dobro osmišljeno i odsvirano. Šta posebno reći, Yeqy razvalio, Vihor otkinuo, Dorkin izuo, Lale pokido i svirku i miks, a ja evo i dalje slemujem i čekam da opet naprave svirku, kako bismo se uvalili k’o predgrupa or something.
Psychoparadox – Apeiron (Samoizdanje, 1998./Rock Express, 2003./Silent Watcher, 2021.) – recenzija
„Massive respect“ za drage drugare iz Psychoparadoxa i ovaj album o kome nije potrebno previše ni govoriti. Žestoko, kvalitetno, duboko, melodično, fantastično. Tvrdo i progresivno u pravoj meri, baš kako mi prija. Sve pohvale za ovo izdanje i za sve one koji ga nisu preslušali, a nadam se da ih nema mnogo… Obavezno preslušajte! Iskreno mi je drago i što mogu da kažem da smo se sa momcima iz Psychoparadoxa upoznali u KST-u kada smo tada još pod imenom Datura Stramonium organizovali “Liquid Souls Fest” u vreme dok je ovaj album još bio “svež” i tada smo u pretovarenom KST-u delili binu sa sjajnim bendinama – Psychoparadox, May Result i Heretical Guilt. Lepa sećanja na neke prošle dane, sjajno zezanje i opasno dobru svirku me vezuju za ovaj album i sa velikim zadovoljstvom dajem 700 zvezdica za ovo delo. (smeh)
