Aca Todorović je dugi niz godina bio novinar i urednik portala Trablmejker.com, Frenzyspark.com i Marketingitd.com. Uz to, pušta muziku više od deceniju po raznim beogradskim klubovima u okviru Scandinavia Nighta. Arheolog po profesiji, u prošlosti ritam gitarista benda Divided, ovih dana se bavi proizvodnjom ljutih papričica Smokin’ Hot (jer čovek, kako kaže, “mora kopati nešto”).

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Kroz poslednjih, evo tri decenije, bilo je previše odličnih izdanja i dobrih bendova. Kako sam dugo pratio domaću scenu, ovom prilikom bih izdvojio par meni dragih “počasnih”, jer TOP3 je malo nezahvalno, a i nemoguće odabrati. Prva tri su meni specifični, jer obeležavaju prvu deceniju 21. veka i prosto je neverovatno da su snimljeni. Draconic – From the Wrong Side of the Aperture, Hetera – Front To Back, Decontrolled – Self Portrait (1st edition). U drugoj deceniji definitivno The Father Of Serpents – Age of Damnation. Da ne dužim, evo ga i TOP3.

Eyesburn – Dog Life (Metropolis, 1998.)

Trenutak kada je ovaj album izašao za mene je predstavljao ličnu revoluciju. I ne samo to, obeležio je kraj 20. veka. Prljav, sirov, uz to pun melodije sa fuzijom koju prethodno nikada nisam imao prilike da čujem. Na Dog Life gledam dvojako – sa jedne strane vidim Kojotove melodije i nadu, sa druge Živićevu sirovost i bes (između ostalog, zato volim i Discord). Sve te emocije skupile su sve što se dešavalo u to vreme u državi i naslikale su sliku jedne kompletne generacije. Postavljen je temelj koji će sledeći album bend pozicionirati u kult na našim prostorima, bez ikakve sumnje.

Consecration – .avi (Ginger, 2010.) – recenzija

Za bukvalno dve godine, Consi su uspeli da objave tri albuma: Aux, 2nd April 2008 i .avi. Ova eksplozija je bila kulminacija skoro decenije stvaranja prethodno. Aux i .avi, iako dosta različiti u tvrdoći, imaju najautentičniji, najatmosferičniji, najdublji i najširi dijapazon, kako muzičkog, tako i emocionalnog spektra. Potpuno u svom mehuru jedinstveni i bez kompromisa.

Organized Chaos – Inner Conflict (Samoizdanje, 2011.)recenzija

Domaća scena nikada nije imala sličan bend. Postoje, naravno, prog bendovi, ali ništa slično OC-u. Ništa ovako. Ovde sam jako pristrasan, jer je ovaj album ekvivalent kvaliteta jednog Pain of Salvationa što je samo po sebi podvig i vredno svake pohvale. Aranžmanski, muzički i konceptualno savršeno oslikava polaritet između haosa i reda. I sve to zajedno funkcioniše. Neprocenjiv i redak dragulj.