Jakša Vlahović je grafički umetnik iz Beograda, gitarista i osnivač sastava Abonos i bivši gitarista legendarnog Bombardera (1996-2011.). Bavi se ilustracijom, karikaturom i grafičkim dizajnom, a objavljivao je ilustracije u Ilustrovanoj Politici, Ježu, NIN-u… Likovno-grafički je opremio brojne knjige (Zvuk zveri-Kompletna istorija Heavy Metala…), plakate (Festival srpskog filma fantastike, ArtLink…), CD omote (Evolucija, Draconic, Heaven Rain, Riblja čorba…), poštanske marke, itd. Izlagao je više puta samostalno i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko međunarodnih nagrada i priznanja na konkursima karikature.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

Alister – Otrov (BS, 2010./Miner, 2015.)recenzija

Otrov je za mene jedan veoma specifičan album koji me je impresionirao na prvo slušanje svojom odličnom strukturom pesama i sjajnim spojem žestine i melodičnosti. Pored muzike, dopada mi se što je dosta pažnje je posvećeno vokalnim deonicama, što se često zapostavlja u domaćoj produkciji. Veliki plus bih dao i tome što je album kompletno otpevan na srpskom jeziku, a sa veoma dobrim i složenim tekstovima. Produkcija Otrova je po mom mišljenju najbolja na domaćoj metal sceni, pun i topao zvuk režećih gitara u sniženom štimu, razarajući bubnjevi i razgovetno pevanje, a sve to sa odličnim balansom basa i oštrine. Zvuk bih mogao da uporedim sa novijim Testament albumima, možda čak i sa Nevermore, što je za domaće pojmove, više nego pohvalno. Otvarajuća power thrash “Potraga”, mistična “Gavran” i gruvajuća “Čas je poslednji”, su numere koje bih izdvojio kao udarne. Omot albuma mi lepo dočarava atmosferu muzike, i kroz retko tako obiman buklet sa ilustracijom svake pesme, dopunjuje kompletan užitak.

Seraphim – As a First Child’s Cry (Automatik, 2007.)

Kod ovog albuma mi je posebno interesantna kombinacija meni omiljenih gothic/doom//thrash žanrova u jednoj celini koja funkcioniše besprekorno. Kristalno čista produkcija Paradox studija iz Smedereva, doprinosi ubedljivosti kompozicija, a specifičan vokal Jovana Prokopića Proke (RIP) daje pesmama posebnu prepoznatljivost i jedinstvenost. Posebno bih istakao gitarske solaže u bukvalno svakoj pesmi koje su po mom mišljenju najbolje u domaćoj muzici i glavno oružje benda. Vrlo virtuozno i melodično, a opet nepretenciozno, sa puno varijacija, udvajanja i preplitanja twin gitara Jovana Prokopića i Bojana Krivaje. Atmosfera pesama varira od goth dooma poput starog Amorphis/My Dying Bride, pa do Megadeth/Testament stila sviranja. Najjače utiske mi ostavljaju naslovna “As a First Child’ s Cry”, “My Mirrors”, njihov prvi hit koji sam prvi put čuo i zavoleo kada smo svirali zajedno na Gothic festivalu u KST-u početkom ovog veka (da, i toga je bilo ovde nekada), kao i moćna “Dreamer” sa svojim završnim dugačkim raskošnim delom pesme, koji je jedan od onih koji poželite da traju još. Ovo je jedan veoma ispoliran i slojevit album, sa odličnim dizajnom omota, koji bih rado preporučio svima, kao jedno od originalnijih, a nepravedno zapostavljenih ostvarenja na bogatoj domaćoj sceni.

Grimm – Iza tišine (Miner, 2016.)recenzija

Album Iza tišine grupe Grimm iz Bara, smatram jednim od kompozicijski najboljih ostvarenja rock/metal muzike snimljenih na našim prostorima pa ga stoga moram uvrstiti u TOP3, iako je bend crnogorski. Za mene je ovo ipak domaći album: otpevan je na srpskom jeziku i sniman je u Srbiji, tako da, nadam se, svojim izborom ne remetim koncept rubrike. Ako smo razdruženi politički, u metalu bi trebalo da smo ujedinjeni. Mislim da je ovo jedan od nedovoljno promovisanih albuma, a vrlo je originalno, kompleksno i profesionalno urađen. Impresivne epske gothic metal himne prikazane su u najboljem svetlu/mraku. Ne mogu da ga uporedim ni sa jednim stranim predstavnikom žanra, mada na momente u muzici osećam trenutke poput Sentenced, HIM, Type O Negative ili Moonspell, dok su mi vokali veoma originalni i specifični. Jedan je od retkih primera gde su tekstovi toliko dobri da prosto ne znam da li više pažnje da poklonim stihovima, muzici ili savršenoj simbiozi upakovanoj u veoma raskošne aranžmane. Ovaj album pustim i prepustim mu se kao talasima koji zapljuskuju oštre hridi. Prepun je atmosfere i melodija koje su mi se duboko urezale već na prvo slušanje, a izdvojio bih remek dela poput: epske “Igla u oku tvoje duše”, energične “Vratiću se”, i moćne “Spuštam se”, koje, kada se završe, mi još dugo odzvanjaju u glavi dok iščekujem sumrak bogova.