Eduard Tokoš Edi poznatiji kao Eddie Wiseman, bubnjar je instrumentalnog post metal benda Lednik, te bivši član novosadskih bendova Null, Furtive Forest, Granje i Tethyal. Sarađivao je i svirao sa mnogobrojnim stranim i domaćim bendovima, od sviranja do izrade artworka za albume, banere i postere za razne muzičke događaje, jer se inače bavi dizajnom i obradom fotografije. Veliki je ljubitelj MTB vožnje i bicikala, kao i ekstremnih sportova, a kako kaže, gde su ekstremni sportovi – tu je i ekstremna muzika.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Hm… Zaista je teško izdvojiti tri najbolja srpska metal izdanja u vremenu kada je muzika evoluirala i kada su se srodni žanrovi izmešali, i kada je mala granica između hardcorea i metala sa svim njihovim podžanrovima. U Srbiji po mom mišljenju imamo zaista mnogo talentovanih ljudi koji se bave muzikom i koji iza sebe imaju odlična kreativna izdanja. Ti ljudi su napravili pomak i nisu bili žanrovski okovani, te su celom konceptu dali svoj lični pečat i zvuk. Neću nabrajati sve te bendove, jer ću nekoga sigurno izostaviti, ali ću samo reći da ih ima poprilično. Među njima imam i dosta prijatelja i mnogi od njih su odgovorni za to što su me gurali i podržavali, te smo svi zajedno napredovali nekom zajedničkom energijom. Što bi se reklo, zajedno smo krvarili na sceni i iza nje. Zaista je nezahvalno reći “E, ovo su tri najbolja srpska izdanja”, pa ću ja reći da su ovo tri izdanja koja često slušam kod kuće i koja su mi srcu draga.

Tentacle Wizard – Bringer of False Light (Samoizdanje, 2018.)

Ne želim da ovaj bend nazovem stoner bendom, jer je mnogo više od toga, bend koji ima hrabrosti da zagrebe i po drugim srodnim žanrovima i od toga napravi jednu prelepu poslasticu. Ovo je njihov album prvenac i skup svega onoga što je upalo u njihov univerzum zvuka. Možda se meni lično još dodatno svideo, jer ima uticaje post metala i post rocka u sebi i nosi jednu prelepu atmosferičnost kao i igranje dinamikom. Sve u svemu, jedno vrlo zanimljivo izdanje puno raznih melodija i atmosfere. Dodao bih još da ovaj bend uživo zvuči mnogo bolje, jer tu osetite pravu silinu tih teških rifova dubokog štima, masovnih deonica na bubnju i gomile gitarskih efekata.

Draconic – From the Wrong Side of the Aperture (Noisehead, 2009.)recenzija

Imao sam priliku da sviram sa njima pre nekih desetak godina, gde sam mogao uživo da čujem neke od pesama koje su se našle na tada još ne završenom albumu. Aperture je pun dinamike, odlično isproduciran i prosto ima u sebi neku spejsi atmosferu, bar sam ja to tako doživeo (smeh). Uglavnom, brutalan album u svakom smislu, prožet sjajnim shout, screamo i odličnim clean vokalima koji su se savršeno uklopili u jake i oštre rifove. Ovo je jedan od albuma koji prosto prelepo vozi i slobodno mogu da kažem da je ovo i jedno od boljih modernih metal izdanja u svetu generalno. Sa albuma bih posebno izdvojio pesmu “The Imbecile” čiji zarazni refren pevušim i dan danas (smeh).

Reflections of Internal Rain – Last Flood (SKCNS, 2009.)

Ne želim uopšte da zalazim u to da li je ovo hardcore punk sa primesama metala ili neocrust ili šta god – ovo je album uz koji smo lomili kosti, tona energije, fuzija prelepih melodija koje galopiraju uz prebrze d-beat deonice na bubnju. Epska bitka koja nikada nije prestala da se vrti u mom playeru, jedan je ROIR!