Marcel Rončak (Marcell Roncsák) jedan je od naših najtalentovanijih gitarista i kompozitora mlađe generacije a nekadašnji bubnjar subotičkog heavy/southern benda The Southern Society. Krajem prošle godine izdao je solo EP d̶o̶m̶u̶s̶. Sebe više vidi kao solo muzičara, ali ima i projekte sa drugima kao što su Planetary Divide, KurtaUtca a trenutno radi i sa pevačicom Violet Orlandi. Takođe, prošle godine je snimao/producirao EP Clone benda Downstroy.

Kako kaže, nije često nastupao uživo, jer više voli stvaranje od izvođenja, ali se ponekad pridruži nekim bendovima kao session član (Phrenia, Sequence). Dodaje i da je osim muzike opsednut mapama, da voli da putuje, vozi bicikl i istražuje nova mesta.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Bilo je sasvim izazovno izabrati samo tri albuma sa ovih prostora. Prvo sam hteo da barem spomenem neke kao “honorable mentions”, ali i to bi bio predugačak paragraf. Svakako bih se ovim putem zahvalio svima iz ove zemlje koji guraju svoj bend ili projekat, sviraju i pišu pesme, izražavaju svoju kreativnost i duh na ovaj način – ljudi, ne odustajte od muzike nikada.

Draconic – From the Wrong Side of the Aperture (Noisehead, 2009.)recenzija

Po mom mišljenju, ovaj album ne da je najbolji modern metal album iz Srbije, nego je i na svetskom nivou. Svaka pesma je spakovana sa brutalnim rifovima, solažama i catchy refrenima, jako interesantno za slušanje. Ovo nije još jedan tradicionalni metal album, već ima i uticaja sa svih strana, puno elektronike i eksperimentisanja. U nekim trenucima je potpuno progresivan, ali nikada preterano, svaka ideja je na svom mestu. Treba spomenuti da album i zvuči svetski (zahvaljujući nekadašnjem Chainroom studiju), produkcija puca na sve strane. Jako mi je žao što je Draconic postojao tako kratko, puno ga slušam i dan danas imam isti osećaj kao da ga prvi put čujem.

David Maxim Micić – EGO (Samoizdanje, 2015.)

David je moja inspiracija broj jedan što se tiče pisanja pesama. Neverovatan talenat i genije od kompozitora. Od svih njegovih izdanja, ponajviše volim EGO. Omiljeni rifovi i melodije se nalaze baš na ovom EP-u. Svaki ton je na svom mestu i svaka pesma ima male i prelepe detalje da je jednostavno ovo muzika koju moraš poslušati više puta, uvek će nešto da te iznenadi. Moram priznati da sam skeptičan kada neko ko je prvenstveno gitarista izdaje nešto, jer uvek očekujem masturbaciju na instrumentu i ništa više. Srećom, David nije takav gitarista, ali svakako objasni u nekim trenucima da zna da svira gitaru kao niko drugi. Čuje se da je jako precizno odabrao gde će koji instrument da bude istaknut i mislim da je njegov najveći cilj da pre svega napravi dobru pesmu ili celi album koji ima početak, kraj i celu priču između, a ne samo da pokaže šta on sve zna kao muzičar.

Nebo je crveno – Zgrade i ulice (Studio 11/Mantra, 2013.)

Niti je ovaj album konkretno metal, niti je najbolji album u Srbiji. Ovo je jedno izdanje koje ”divno” i realno opisuje moj grad Suboticu i zbog toga je meni jako specijalan. Album zvuči prljavo, umorno ali i misteriozno, kao što su i te zgrade i ulice koje znam. Interesantna fora je da je bend uradio svirke na raznim mestima oko predgrađa, na deponiji, između zgrada, na njivi… to je bila jako simpatična inicijativa. Ovaj album je i tipičan primer da muzika nekada ne treba da bude ni isproducirana profesionalno, a da dotakne u dušu. Nekada i sirovo i jednostavno može da učini nešto za čoveka koji ne sluša muziku samo ušima nego i dušom.