Ljudima koji prate dešavanja na našoj sceni Željko je najviše poznat kao bubnjar i suosnivač beogradskog prog metal benda Equinox (nažalost više neaktivan, jer su se članovi rasuli na četiri različite strane sveta), koji iza sebe ima sjajno prihvaćen album Slight Change. Od pre nekoliko godina živi u Kanadi i muzikom se bavi koliko obaveze dozvoljavaju.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Moram pre svega da kažem i da se zahvalim vama, jer je ovaj razgovor bio povod da se ponovo vratim svojoj kolekciji albuma „metal made in Serbia“. Tako da se sad uveliko ponovo preslušavaju neki strašni, strašni bendovi koje ima ili je imala naša scena (Organized Chaos, Downstroy, Enjoy Sarma, Hetera, BoneYard, Trigger…). Međutim, kako pravila nalažu, odabraću tri moja najveća favorita. Redosled je zlato, srebro, bronza.
Eyesburn – Fool Control (B92, 2000.)
Uh… odakle da počnem? Pored Smaka i EKV-a moj omiljeni srpski bend svih vremena. Razlog za to je između ostalog i ovaj album. Fool Control je po mom mišljenju najbitniji i najznačajniji album srpskog RnR-a u poslednjih 20-25 godina. Nijedan album do tada, (a nažalost ni od tad) nije tako odjeknuo i imao toliki uticaj na, ne samo rock i metal scenu u Srbiji, već uopšte celokupnu urbanu kulturu tada. Mogu slobodno da kažem, ono što je za generaciju ispred moje bio recimo Paket Aranžman, to je za našu generaciju Fool Control. Snaga i poruke koje se osete u svakom tonu ovog albuma, uklopljene u tu pomalo sirovu produkciju savršeno oslikavaju celokupnu priču koju je bend hteo da ispriča. Moram da pomenem i da je u to vreme za mene kao klinca koji tek počinje da svira i istražuje bubanj i muziku uopšte, Alek imao ogroman uticaj na moje sviranje. Sate i sate sam provodio za bubnjem uz ovaj album, proučavajuci svaki udarac i patern koji je on tako savršeno odsvirao ovde. Kratko i jasno, Fool Control je remek delo, soundtrack jednog vremena, a pesma „Sun“ himna jedne cele generacije.
Rain Delay – Slumber Recon (SMP, 2011.) – recenzija
E, ovaj album i bend (posebno postava koja je svirala na ovom albumu) ima posebno mesto u mom srcu. Nekako baš u to vreme kada je ovaj album izašao smo se mi (Equinox) povezali sa Duletom, Mrkijem i ostatkom ekipe, imali neke zajedničke nastupe, upoznali se i postali veliki prijatelji i ogromna podrška jedni drugima. Ovaj album je za mene bukvalno remek delo. Bend je ovde pucao iz svih oružja. Kreativnost, ideje, aranžmani, atmosfera celog albuma, svirački… sve je na top nivou. Najviše što volim kod ovog albuma je idealni balans između teških i gruvačkih momenata („Shiseido“) i tog melodičnog i atmosferičnog zvuka („Par Ti San Marco“). „Veneto Slumber Recon“ je za mene jedna od najboljih pesama ikad napisanih u srpskom metalu. Jedina mana ovog albuma je što traje samo 36 minuta.
Draconic – From the Wrong Side of the Aperture (Noisehead, 2009.) – recenzija
U vreme kada je ovaj album izašao bio sam opsednut bendovima kao što su Killswitch Engage, Soilwork, Slipknot, Sybreed, Scar Symmetry… i onda buuuum! Domaći bend koji sve to objedinjuje i pored svega toga, za tadašnje pojmove po idejama i produkciji zvuči apsolutno svetski. Mojoj sreći nije bilo kraja kada mi je album dospeo u ruke. „The Amnesia Transmissions“, „Murder the Distance“… non stop su u to vreme gruvale sa mog plejera. Uvodni rif za „Through Escape“ mislim da i dan danas ima snagu kojom bi srušio i CN Tower u Torontu. (smeh) Žao mi je što se bend nije održao iako je bilo nekih tragova kada je singl „Hospitals“ izašao. Mada, nikad ne reci nikad, od Laze i ekipe se svašta može očekivati.
