Grob je basista beogradske black metal ekipe Kolac. Pored toga, vodi distribuciju izdanja i rekvizita Some Kind of Distro, a povremeno piše za hrvatski Metal Jacket Magazine.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

May Result – Tmina (CCP, 2001.) – recenzija

Albumčina od prve do poslednje sekunde! Možda i prvi domaći album koji se uz zarazne rifove fokusirao i na celokupnu atmosferu izdanja. Black metal u kome podjednaku ulogu imaju gitare i klavijature što ni tada, a retko i danas, ne uspeva ni mnogo većim bendovima. Na veliku žalost, prilično zapostavljen album (uglavnom zahvaljujući očajnom odnosu izdavača prema bendu) na globalnom nivou iako je, po mom mišljenju, tada kada je izašao bio u rangu, ako ne i bolji, od vodećih bendova žanra. Jedina mana je tragičan izbor fonta u omotu, tako da su tekstovi potpuno nečitljivi. Srećom, internet je i tu muku rešio. Čekam da istekne taj prokleti ugovor, pa da se ovaj dragulj domaćeg (pa i svetskog) metala objavi i na vinilu.

The Stone – Umro (Folter, 2009.) – recenzija

Muzika, tekst, tematika, omot, sve dovedeno do savršenstva i The Stone je sebi zacementirao lidersku poziciju na domaćem black metal nebu. Nefas i Glad dominiraju na vokalima, gitarske bravure Kozeljnika i Demonetrasa prikivaju za zvučnik, ritam sekcija melje i iza svega toga ostaju samo leševi. Poslušao i UMROOOO!!!!!!

Space Eater – Merciful Angel (I Hate, 2007.) – recenzija

Boškovo nasleđe živi i živeće. Apsolutno najjači thrash metal album izdat na ovim prostorima! Agresivna, a u isto vreme i melodična svirka na tragu najboljih dana USA thrash metala, sa uvek bolnim konceptom bombardovanja 1999. Vrhunska produkcija je sve to podigla još za stepenik više i dobili smo klasik koji verovatno još dugo neće biti prevaziđen u ovoj zemlji, a možda i šire. Velika je šteta što se sve izdogađalo kako već jeste. U suprotnom, verujem da bi ovde govorili o jednom od vodećih evropskih bendova. Boško, neka ti je večna Slava i hvala!

Komentari