Tales of Valor je produkt koga se ne bi postideo nijedan veliki svetski heavy/power metal sastav, produkt kojim nam je Oathbringer, na sveopšte zadovoljstvo, isporučio Pripovetke o POBEDI (Tales of VICTORY)

Kragujevački heavy/power metalci Oathbringer vraćaju se sa drugim delom svoje trilogije, te nakon vrlo dobro sročenih Pripovetki o slavi, ovog puta slušamo Pripovetke o hrabrosti. Tales of Glory je odličnim retro metalom, upakovanim u uglavnom himnične/pamtljive numere, onomad zauzeo zasluženo visoko četvrto mesto na SMP glasanju za album 2022. godine, pa ostaje da vidimo da li je visok kvalitet predočen na prvencu prenesen i na novo izdanje.

Već na prvo slušanje, Tales of Valor je solidno drukčija zver od Tales of Glory. Žanrovski su slični, ali je Tales of Valor sveukupno bolje upakovan, pa zvuči kao ispeglanija, utegnutija, koherentnija i “teža” mašina koja daje unekoliko bolji konačni proizvod. Prvi dašak onoga što nas očekuje imali smo priliku čuti pre tačno godinu dana u formi odličnog singla “Hall of the Slain”, koji nam je nagovestio mogućnost uzdizanja novog albuma ka većim visinama stratosfere, što se na kraju pokazalo opravdanim. Ovde maltene nema lošeg trena, a kamoli pesama, koje kvalitetom, po mojim ocenama, variraju između devetke i desetke, uz čak tri čiste desetke: “Hall of the Slain”, “Witch’s Hut” i “Strike to Kill”. Desetku bi, kao verovatno najbolja kompozicija na albumu, ponela i uvodna “Morgoth” da, iz nekog neobjašnjivog razloga, na kraju nije izostavljeno ponavljanje najboljeg predrefrena/refrena albuma, te je tako završena nekako na prečac, čime je lišena uzdizanja na najviši pijedestal. Kad smo već kod “zamerki”, fali par brzačina a la “Stand or Fall”, “Shayol Ghul” ili “Under the Spell” sa prvenca, koje bi još malo razdrmale stvari i zakucale Tales of Valor na čistu stotku.

Ovde maltene nema lošeg trena, a kamoli pesama, koje kvalitetom, po mojim ocenama, variraju između devetke i desetke

Usled prošlogodišnjeg problema Oathbringera glede drugog iliti “solažnog” gitariste, sve solaže na Tales of Valor (osim na singlu) odradio je doskorašnji SMP saborac Igor “Jimmy Rage” Stanić, da bi se krajem prošle godine u sastav vratio originalni drugi gitarista Petar ”Axxer” Đorđević. Rifovi Lazara “Berserker“ Zakića su zanosni, eksplozivni, ukorenjeni u staro sa bacanjem pogleda ka novom, bubnjarenje Bore “Helldiver“ Petrovića (ex-Deadly Mosh) je bombastično, te zajedno sa basom Miloša “Priestkiller“ Stošića čvrsto pridržava kičmu Oathbringer ritma. Kad smo kod Miloša – koga kao pevača pratim od začetaka Deadly Mosha i, naročito, u zapaženoj ulozi na Iza horizonta događaja, albumu Crnog Sunca, omiljenog mi srpskog metal izdanja 2019. godine – njegove vokalne mogućnosti su ubedljivije i izraženije nego na Tales of Glory, i verovatno će se u buduće još više popravljati, s obzirom da će basovske dužnosti prepustiti najnovijem članu sastava, Aleksandru “RapidBastard” Milutinoviću, još jednom saborcu iz Deadly Mosha.

Foto: Ivana Stošić

Prelepi omot, upečatljiviji čak i od onog s prvenca, sasvim odgovara tekstovima/atmosferi izdanja i odrađen je ponovo od strane italijanskog umetnika Velio Jostoa, veoma traženog u podzemnim odajama svetskog metala.

Produkcijska strana priče je nešto što ponajviše deli prvo i drugo ostvarenje Oathbringera. Sirovost/jednostavnost prvenca zamenjena je, što bi rekli, svetskom produkcijom koja melje sve pred sobom, produkcijom u kojoj je sve nabudženo/nadrkano a opet tako ukusno i ovozemaljsko da na prvu loptu nisam mogao doći sebi. Za nju je ovog puta zadužen Ivan Ilić Ćili (Darkshines), koji iza sebe ima snimateljsko-miksersko-producentski porfolio koji sačinjavaju, meni lično mili, Forever Storm, Crno Sunce i Deadly Mosh, pa se nadam da će nakon ovako moćnog zvuka koji je pružio Oathbringeru biti sve zaposleniji, jer to svakako zaslužuje.

Ova godina počela je kao retko koja što se tiče srpske metalne radionice, te nakon odličnih albuma naših sestara iz Nemesisa i Jennera, evo isto tako kvalitetnog ostvarenja metalne braće iz Oathbringera. Ne znam kako će se njihova trilogija završiti, ali ako je suditi po strmoj uzlaznoj liniji između prva dva izdanja, možemo se nadati samo najboljem.

Tales of Valor je produkt koga se ne bi postideo nijedan veliki svetski heavy/power metal sastav, produkt kojim nam je Oathbringer, na sveopšte zadovoljstvo, isporučio Pripovetke o POBEDI (Tales of VICTORY)!

Oathbringer – Tales of Valor spisak pesama:

1. Morgoth
2. Hall of the Slain
3. Arakis
4. Holy War
5. Son of the North
6. Witch’s Hut
7. Blood & Steel
8. Strike to Kill
9. Dragonmount

Oathbringer - Tales of Valor
Produkcija100%
Originalnost84%
Vizuelni identitet100%
Uverljivost100%
96%Finalni utisak

Komentari