Smatram da Void Inn ima sve potrebno za uspešniju, uslovno rečeno “karijeru”, pod uslovom da se u kalkulaciju za sledeće izdanje unese svaki faktor. Osrednjost i boravak u trenutnom glibu kulturne stagnacije, kako države Srbije, tako i balkanskog poluostrva uopšteno, nije pravi ekosistem za život Void Inn. Oni bezuslovno zaslužuju više

Ne pamtim da sam odavno (čitaj: ikada) imao unutrašnji konflikt ovakvih razmera izazvan radom na nekom tekstu, i ne pamtim kada sam više vremena potrošio na prve dve, tri rečenice recenzije, a da pri tome zapravo nigde nisam makao. Milimetar napred, dva nazad. Na kraju, jedini iskren i logičan zaključak, da bi se bilo kakav početak na radu recenzije uopšte desio, je priznanje da se meni materijal prezentovan na ovom albumu ne dopada uopšte. Kratko i jasno. I nadasve iskreno. Ovo za posledicu svakako može imati određenu količinu negativnih komentara kako na tekst, tako i na autora, ali pošto novinarski integritet nije na prodaju, a bendu, koji je u mojim očima generalno visoko kotiran, jedina stvar koju zapravo dugujem, iz niza razloga, je istina o mom doživljaju prilikom slušanja End This Game albuma. Da li se ovakav pristup nekome sviđa ili ne, meni, iskreno, slabo znači, jer ugađanje kako publici, tako i bendovima nije jedan od parametara prema kojima se navodim. Bitno mi je da tačno i precizno prikažem moju percepciju na rad i učinak Void Inn ekipe. Tačka. Iako je to plaćeno izostankom recenziranja u godini izdavanja. Osećaj u stomaku da je potrebno čekati pravi momenat za ovu rabotu je bio isuviše snažan.

Koren paradoksa, kako ga ja vidim, leži u zbiru nekoliko nepobitnih činjenica vezanih i za album, i za sam bend. Prva je da su svi elementarni sastojci potrebni za dobar album zapravo tu. Njihovo sviračko umeće je neosporno, a Jelena je, bez diskusije, u samom vrhu rang liste frontmena na ovim prostorima, ukoliko takvo fiktivno rangiranje uopšte i postoji. Dakle, top-notch frontmen i skilovi su tu. Čekirano. Rifovi? Bazični sastojak za rock pesmu? Tu su. Dobrih rifova ne manjka. Čekirano i to. Ono što je po mojoj ličnoj preferenci možda i najbitnije, karakter i identitet benda, su takođe tu. Pa, šta onda ne valja? Gde je ta tačka kolizije između materijala i recenzenta?

Sviračko umeće članova benda je neosporno, a Jelena je, bez diskusije, u samom vrhu rang liste frontmena na ovim prostorima

Prvo, količnik između broja pesama i same minutaže istog, govori da ETG igra na tankoj granici između albuma i EP-ja. Ja sam ga čak i doživeo kao EP. A to jednostavno nije moja omiljena forma muzičkog izdavaštva. Jedna, samo jedna pesma bi moj inicijalni utisak promenila znatno. Drugo, ako je snažan identitet prisutan, on ne podrazumeva po automatizmu dobre pesme. Po meni, iako je stil Void Inn očigledno u fazi poliranja, niti jedna pesma od šest prezentovanih nije uspela da mi se zalepi za uho, niti ostavi značajniji utisak. Vratiću se malo kasnije na ovu tezu, kako bih je podrobnije pojasnio. Ni rifovi, koliko god dobri bili, niti Jelenin vokal, nisu adekvatno iskorišćeni. Ono zbog čega na ovakav način gledam na ETG je moje lično mišljenje da je Void Inn ekipa sa možda i najviše potencijala za proboj na veće tržište i da za koketiranje sa mainstream rock populacijom (na globalnom nivou, uopšte ne mislim samo na domaću) koja zapravo i donosi veću medijsku pažnju usmerenu ka nekom bendu, nije materijalizovano u pravoj meri samo zato što nema pesme koje bi se izdvojila kao (mrzim ovu reč) hit. Koliko god sviranje bilo dobro, a karakter benda bio izražen, na ovom albumu fali ta jedna preko potrebna stvar zvana HIT, za koju će se fanovi vezati.

Niti jedna pesma od šest prezentovanih nije uspela da mi se zalepi za uho, niti ostavi značajniji utisak

To dovodi do sledeće stavke u analizi. Mislim i tvrdim sa velikim procentom sigurnosti u to što pišem, da je odsustvo pravog, iskusnog, producenta (ako takvih na ovim prostorima i ima), koji će jedan bend sa ovakvim predispozicijama provesti kroz ceo proces rada na materijalu i iz njih bukvalno “isterati” taj hit, bez narušavanja identiteta benda (ko o čemu, baba o uštipcima), u velikoj meri kumovalo ovakvom rezultatu. Pogrešno shvatanje uloge producenta, koja je u poslednje vreme svedena na suvoparni tehnički deo posla, definitivno može biti velika greška, pogotovo kada se radi o ovakvom tipu benda. Onom koji ima i predispozicije, i šansu, za “nešto više”. Da li su ovoga u štabu Void Inn bili uopšte svesni? Zbog ove, iz mog ugla greške, u interpretaciji termina “produkcija”, bilo da je i nenamerna, snizio sam drastičnije ocenu nego što bih inače, jer ovde se stvarno ne radi samo o pukoj analizi miksa i ukupnog zvuka. Takođe, postoji realna mogućnost da je moj pogled na sve ovo oko ETG znatno zamućen ličnim prevelikim očekivanjima od Void Inn. Možda ni oni sami nisu znali šta da očekuju. Možda i jesu. Ja to u ovom momentu ne znam. Znam samo da je taj osećaj da nešto fali i posle stotog slušanja albuma bio prisutan. I do dana današnjeg nisam uspeo taj inicijalni utisak da ublažim ili eliminišem. Moguće je da mi to nije uspelo i zbog činjenice da su gotovo sve propratne stvari Void Inn uradili maltene savršeno. Artwork mi se jako dopada. Digipack CD je vizuelno odličan, a spot za prvi singl je takođe daleko iznad domaćeg proseka.

Void Inn

Za kraj moram napomenuti i još jednu stvar koja mi je izazivala dileme na ličnom niovu. Naime, nakon prve revizije teksta, primetio sam da recenzija ima prilično mračan i negativan ton, što je svojstveno mom pisanju kada su baš specifično ovakvi slučajevi u pitanju, tačnije kada bend ne ispuni u potpunosti moja očekivanja, koliko god ona sa moje strane bila nerealna, ili previsoka. Ali, brojčane ocene će, nadam se, u oku čitalaca doneti pravi balans između karaktera teksta i mog realnog mišljenja. Na kraju krajeva, nisam hteo ništa da menjam, ponajviše iz zaista iskrene namere da se bendu na uvid stavi i nešto drugačija percepcija na utisak koji ostavlja End This Game.

I dalje smatram da Void Inn ima sve potrebno za uspešniju, uslovno rečeno “karijeru”, pod uslovom da se u kalkulaciju za sledeće izdanje unese svaki faktor. Osrednjost i boravak u trenutnom glibu kulturne stagnacije, kako države Srbije, tako i balkanskog poluostrva uopšteno, nije pravi ekosistem za život Void Inn. Oni bezuslovno zaslužuju više. Da li hoće i da li su kadri za takav poduhvat, samo će vreme pokazati, a pri tome, pokazaće i da li je ova recenzija bila pravi pogled ili samo fusnota underground novinarstva sa epitetom “pogrešna”.

Void Inn – End This Game spisak pesama:

1. Stay Young
2. Dead ff Night
3. End This Game
4. Just Another Day
5. Show Me What You Got
6. Hello Misery

Void Inn - End This Game
Produkcija69%
Originalnost80%
Vizuelni identitet83%
Uverljivost77%
77%Finalni utisak

Komentari