Prorok - In the Name of Satan

Ono što bez sumnje postoji na ovom izdanju, jeste atmosfera, koja je mračna, bolesna, depresivna, upravo onakva kakva i treba da bude na snimku koji je opisan kao sirovi satanistički black metal

Žanr: Black Metal
Izdavač: Adžove Vrbe Records, 2009.
Web: MySpace
Piše: Nebojša Lakić

Prorok je sirovi one-man black metal projekat iz najvećeg grada Rep. Srpske, Banja Luke. Reč je o kasetnom izdanju, handmade omotu, Adžove Vrbe Recordsu, „no thanks to-list, no band contact“ stavu, i veličanju Rogatog preko svake granice (ne)ukusa.

Tokom ovog recenzentskog posla, imao sam priliku da se susretnem sa raznoraznim kreativnim izlivima, koji su se kretali od najmekšeg pop/rocka, pa do najekstremnijih formi najcrnjeg od svih metal žanrova – raw black metala. Prorok, iako deli ime sa beogradskim hard rock cover bendom, spada u ovu drugu grupu. Nivo apsurda ovde je doveden do savršenstva.

Odakle početi? OK, tracklist vidite ispod. Greške poput ove u Devoted (to?) Satan ili Never Christ mogu imati smisla u nekom komičnom obliku, jer i pored sve dobre volje, stvarno je teško biti ozbiljan pred nečim ovako neozbiljnim. Pomenuh gore da je u pitanju one-man projekat, a čovek koji stoji iza cele priče potpisuje se kao Jovan. Jovan lupa bubanj (ispada pri tome gde god ispasti može), svira gitaru (zuji, tek tu i tamo promeni rif), bas gitaru (ako je uopšte ima, mada sumnjam) i peva. Ovo pevanje najlakše je uporediti sa ranijim radovima mladenovačkog Bethora, isti princip je iskorišten, razni efekti su na vokalu, što kad se podvuče crta i sve se sabere, rezultira u jednom, usuđujem se reći, sasvim pristojnom black metal nedelu. Taj žanr dozvoljava i toleriše stvari kao što su nedostatak produkcije, nepreciznost u svirci, i bilo bi suvišno razglabati dalje o tome. Ono što bez sumnje postoji na ovom izdanju, jeste atmosfera, koja je mračna, bolesna, depresivna, upravo onakva kakva i treba da bude na snimku koji je opisan kao sirovi satanistički black metal. Nema tu puno dodatne filozofije, a nije ni potrebna. O tekstovima je smešno i govoriti, nemoguće ih je razumeti, ali ako je reč Satan upotrebljena toliko puta samo u nazivima pesama, jasno vam je u kojem pravcu se kreću. A tu je i Ildjarn (Whispering Breeze) obrada…

Šta na kraju reći za sve ovo? Stvarno ne znam. Ljudi su čudna vrsta, ima nas svakakvih, pa tako ima i onih koji se pronalaze u ovome, a i onih drugih koji su dovoljno hrabri (ili ludi) da izdaju ovakav materijal (poput crnogorskog ultra-UG labela Adžove Vrbe Records). Kaseta je limitirana na 100 primeraka, pa ako vas je ova recenzija dovoljno inspirisala za nabavku (ili odgovorila), kontakti su tu negde.