Centurion – Virtuelno Ognjište SMP 20/03/2011 Recenzije Niko ne može reći da se naporan rad ovih momaka nije isplatio, stvorili su vrlo podmlađujući materijal za srpsku metal scenu! Žanr: Heavy / Power Metal Izdavač: Samoizdanje, 2010. Web: MySpace Piše: Marko Sinadinović Beogradski Centurion se predstavio izuzetno prijatnim i kvalitetnim materijalom u stilu profilisanih majstora heavy/power metala sa kraja devedesetih i početka dvehiljaditih. Virtuelno Ognjište sadrži sve elemente žanra koji neguju, dovoljnu brzinu ritam sekcije, uglađene hard rock/heavy metal riffove, melodične solaže sa jasnim uticajem Balkana, visoke vokale, i ono što je mene oduševilo – konačno se bas gitara čuje i predstavlja kao ravnopravan instrument u pesmama! Centurion uzima najbolje od bendova Judas Priest i Accept, ali korača svojim putem, implementirajući dovoljno originalnosti da ne upadnu u zamku robovanja stilskom manirizmu. Osećaju se uticaji, oni su gotovo očigledni, ali teško je izvesti nešto potpuno kompozitorski novo u žanru koji je duboko konzervativan, gotovo kanonski određen. Niko ne može reći da se naporan rad ovih momaka nije isplatio, stvorili su vrlo podmlađujući materijal za srpsku metal scenu! Nema negativnosti u njihovoj muzici, nema zloduha – samo klasična metal energija. Sjajno! Želeo bih sada da se posvetim tekstovima kao vrlo važnoj kategoriji u bendu Centurion. Osvežavajuće je čuti/pročitati ovakve tekstove koji su gotovo detinjasto idealistični, ali i istorijski/socijalno angažovani i oštri. Izdvojiću Odmazdu i Virtuelno Ognjište – Odmazda se bavi bombardovanjem Beograda 1941. godine i usko je povezana sa pričom o deset avijatičara koji su poleteli toga dana u odbranu grada, dok Virtuelno Ognjište obrađuje novonastali problem zavisnosti od interneta i gubljenje fizičkog kontakta sa spoljnjim svetom, zbog čega pojedinac postaje duboko asocijalan u odnosu na porodicu i prijatelje koji ga okružuju. Svaka pesma sa ovog EP-a je dobra, bez izuzetaka. Poseduju mane – naravno, ali da bi ste ih pronašli morate se dobro potruditi. Tu i tamo vokal nije baš intenzivan i ume da zasmeta, kao i produkcija duple pedale koja je nekako plastična i nečujna, ali to su zanemarljivi detalji slušaocu koji će se sigurno zabaviti i himnično pevati pesme koje postaju još prijemčljivije zbog toga što su na srpskom jeziku. Preporuka. Komentari