Kada glavni štab SMP-a dodeli zadatak da jednu Black Metal liturgiju posmatra i zabeleži tim sastavljen od tipa koji se mršti na svako spominjanje žanra, fotografa koji se mršti duplo za istu stvar i devojke, koja po sopstvenom priznanju, kao i prethodna dvojica kolega, slabo poznaje materiju, postavlja se pitanje da li je kadrovska politika dragog nam portala otišla u ćorsokak ili se glavanokomandujući ipak bezuslovno uzda u svoje sužnje.
- Nastupili: The Stone + Paimonia, Mor
- Lokacija: Dom omladine, Beograd
- Datum: 21.03.2015.
- Piše: Igor Stanić
- Foto: Milica Cvetković, Zoran Stanić
- Copyright: SMP, 2015.
Kako bi ove ekspedicione snage imale kakvu-takvu predstavu i logističku podršku, na sopstvenu odgovornost u misiju ulaze i dve persone čiji identitete nećemo otkriti, ali njihova ekspertiza na polju mraka, okultnog, kao i enciklopedijsko poznavanje svih bendova čije ime ne mogu ili da pročitam ili izgovorim, beše od krucijalnog značaja za uspeh operacije. Dakle tri vezare, dva mračnjaka i put u nepoznato.
Na početku staze Paimonia. Sala već dobro popunjena. Dvojac na bini plus matrice za, ako ništa drugo, unikatan nastup i vrlo specifičan filing.
Kvalitet evidentan, osećaj po završetku nepotpun kao i postava. Paimoniu ili čeka uspeh ili zaborav. Ljudi ispred bine, momci nagrađeni aplauzima i ispraćeni kako dolikuje.
Mor. Ne vredi se pretvarati, black neznalica iz mene ispliva sa svakom napisanom rečenicom, ali zato je tu publika koja očigledno zna mnogo više. Pred gotovo popunjenom salom, što se sada već smatra privilegijom jer toliki broj ljudi ni neka, uslovno rečeno, poznatija imena nisu imala prilike da gledaju ispred sebe, svoj deo spektakla odrađuju pošteno i časno. Lektiru ću odraditi retroaktivno.
The Stone. Definitivno postoji tendencija da se The Stone ili mnogo hvali (opravdano, neopravdano, ostaje da se vidi) ili pak mnogo kudi. Bar je to neka lična impresija i imajući u vidu da je autor teksta u nekim svojim prethodnim pisanijama pokazao veliku dozu pristrasnosti i tolerantnosti ka nekim bendovima, The Stone, pre svega zbog svog kultnog statusa i duge i kontinuirane, te fanatične predanosti poslu i sopstvenom identitetu, zaslužuju da budu posmatrani u najmanju ruku realno.
Ono što su prisutni u maloj sali Doma omladine dobili je predstava vrhunskog benda, svetskog kalibra nesumnjivo. Bez obzira na žanrovsku opredeljenost.
Sa profesionalne strane, stoprocentan učinak. Ovaj put, niti jedna pojedinost ili slučajnost nije pokvarila nastup, sve je išlo predviđenim tokom. Trajanje koncerta je znalački planirano, ni sekund manje, ni sekund više nego što treba. Sigurno je da bendova koji nešto bolje sviraju od The Stone ima, ali u disciplini „atmosfera“, a to sada sa sigurnošću mogu da kažem, ekipa takmaca nema. Na kraju krajeva, ovde se o tome i radi. Već rekoh, ovo nije jedan običan koncert, ovo je jedna mračna liturgija kroz koju su nas The Stone, na njihov, sebi svojstven i jedinstven način proveli.
Ja ću se ovog momenta pridružiti frakciji ljudi koja poja hvale, skinuti kapu, iako im uopšte nisam fan i pro forme reći ono što je već znano i ono što je ovaj koncert potvrdio – The Stone su jedan od najvećih, ako ne i najveće ime na ovim prostorima. Bendovi dolaze i odlaze, rađaju se i nestaju, ali The Stone – ostaje.
https://www.youtube.com/watch?v=RfYt9oktejQ
https://www.youtube.com/watch?v=Ue93YF27ITk
https://www.youtube.com/watch?v=wy9cI-_6DVM
https://www.youtube.com/watch?v=yyD4GeqEgsA
