(FOTO) Veče za pamćenje: Evergrey ispisao metal istoriju Banjaluke

Evergrey u Banjaluci… da mi je neko pre samo godinu dana rekao da se uopšte i razmišlja o takvoj mogućnosti, a kamoli da će koncert zaista i da se desi, rekao bih mu da je lud, i da je veća verovatnoća da će se održati svetsko prvenstvo u surfovanju na Vrbasu, nego da će Tom Englund i ekipa da kroče nogom u ovaj grad, a kamoli da zasviraju u njemu.

• • Nastupili: Evergrey + Decontrolled, Inner Vitriol, Klogr
  • Lokacija: Dvorana Obilićevo, Banja Luka
  • Datum: 05.12.2024.
  • Tekst: Nebojša Lakić
  • Foto: Vedran Ševčuk Alf
  • Copyright: SMP, 2024.

Banjaluka, nažalost, nikada nije bila destinacija za bendove i turneje ove vrste. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati svetski metal sastavi koji su svirali u najvećem gradu Srpske od kad postoji omiljeni nam muzički pravac. Tužno je sve to, ali realna činjenica na koju smo se svi odavno navikli. Danas nepostojeća beogradska agencija sa trebinjskim korenima Terra Nostra Promotions imala je velike planove na ovim prostorima. Posle brojnih fenomenalnih koncerata koje su realizovali u Beogradu tokom dvehiljaditih, planirali su da aktivnosti prošire i na Banjaluku, pa se tako u jednom periodu pominjao Whitesnake u dvorani Borik, WASP u Music Hallu, Blackmore’s Night na tvrđavi Kastel… sve ovo ostalo je nažalost samo nedosanjan san i tužni “šta bi bilo kad bi bilo” osećaj u glavi koji je odavno izbledeo. Terra Nostra je prestala da postoji, a o Banjaluci više niko nije ni razmišljao kada su metal koncerti u pitanju.

Marko Tica, pored toga što je glavni čovek benda Decontrolled, bio je i jedan od glavnih ljudi u Terra Nostri. Ima već solidno godina kako je iz Beograda preselio u Banjaluku, te nakon podužeg odsustva sa scene, prvo je stigla stidljiva najava o ponovnom okupljanju benda Decontrolled, ovaj put sa full banjalučkom postavom. Slabo šta se dešavalo potom, korona dodatno zakomplikovala stvari i godine su prolazile. Fast Forward i evo nas u 2024. godini – Tica javlja da planira da organizuje Evergrey u Banjaluci, odnosno da će i grad na Vrbasu biti deo velike Emptiness Over Europe turneje, na kojoj legendarni švedski bend promoviše aktuelni, 14. album Theories of Emptiness. Da je vrag odneo šalu postaje jasno kada i bend izlazi sa spiskom datuma i eto ga – Banjaluka zaista na listi, nakon Beograda i Zagreba. LU DI LO, pomislih, ali idemo – podrška koncertu sa lične strane i portala na kojem se nalazite se podrazumevala, pa je ostalo da se nadam(o) najboljem!

Iskren da budem, do poslednjeg trenutka nisam verovao da će koncert zaista i biti održan. Sto je stvari koje su mogle da pođu po zlu – od onih logističkih poput (ne)ulaska benda u zemlju, preko gradskih vlasti koje pojma o metalu nemaju a odlučuju ko može i pod kojim uslovima dobiti dvoranu u kojoj je koncert planiran, do onog najrizičnijeg – prodaje karata i finansijske strukture kompletne ove sulude avanture.

Ipak, Tica, prekaljeni metal ratnik, odlučio je da ide do kraja. Evergrey je zapravo bio prvi koncert koji je sa Terra Nostrom radio u Beogradu. Radio im je i drugi godinu dana kasnije (ti događaji mi i danas spadaju među najbolje u životu), i bilo bi simbolično da baš ovaj bend posluži kao eksperiment, odnosno pokušaj oživljavanja odavno zamrle metal scene u Banjaluci. Mnogo je godina prošlo, niti smo mi isti kao tada, niti bend, koji je u međuvremenu naizdavao mali milion albuma, i odavno ne svira pesme sa starijih albuma na kojima se odrastalo. Ali karijera benda konstantno ide uzlaznom putanjom, i danas su verovatno popularniji nego ikada. Ostalo je da se vidi da li u Banjaluci može da se skupi dovoljan broj ljudi da ispoštuju jedan ovakav događaj, te da li će bratija iz okolnih gradova da dođe i podrži sve ovo, s obzirom da je i ostatak zemlje u teškoj gabuli sa koncertnim dešavanjima koje ne nose „folk“ kao predznak.

Treba ovde naglasiti jednu važnu činjenicu, a to je da Evergrey u Banjaluci zaista ima kultno sledbeništvo. Retko koji bend toliko je emotivno dotakao srca fanova u BL kao Evergrey. Sa mnogima sam u prijateljskim odnosima već više od dve decenije, a svoj dolazak najavili su i (odavno porodični) ljudi koje nisam video isto toliko dugo, a koji godinama ne posećuju koncerte. Bilo je tu i gastarbajtera koji su se trkali sa vremenom da iz Čikaga stignu do Banjaluke direktno na ovaj koncert… Sve to obećavalo je da će veče zaista biti spektakularno, te da Tom i ekipa dolaze među ljude kojima su ulepšali brojne životne trenutke tokom prethodnih decenija.

Dvorana Obilićevo ispostaviće se, bila je zaista najbolje rešenje za ovaj koncert. Kapacitetom veća nego procenjen broj publike, ali bina i prateće stvari bitne za organizaciju koncerta svetskog metal sastava ispunjavale su potrebne kriterijume da sve prođe kako treba. Po ulasku u prostor, dočekao me prizor kakav inače viđam samo kada odem u veće i za metal povoljnije sredine – ogromna lepo uređena bina, veliki merchandise štand, dole tepih za ugodnije hodanje i razglas i rasveta kakva i dolikuje bendu ranga Evergreya. Zvanična satnica bila je poznata nekoliko dana pred koncert, pa će tako prvi na binu upravo pomenuti Decontrolled, kojem će ovo biti povratnički nastup i najava aktivnijeg rada u narednom periodu. Vrata dvorane otvorila su se u 17h, a već u 18h Decontrolled je počeo sa svojim delom nastupa. Prostor se polako punio, i Tica i ekipa su otprašili svoje u narednih 40-ak minuta sa zavidnom preciznošću i uhodanosti. U postavi benda su iskusni muzičari, znamo ih iz danas nepostojećeg stoner metal sastava Benefit – sve u svemu, kvalitetno odrađen povratak na scenu i dobro zagrevanje za prve goste iz inostranstva, italijanski sastav Inner Vitriol.

Ovde bih da pomenem da ovaj bend, kao ni drugu zvaničnu predgrupu nikad pre nisam čuo. Nisam hteo to da uradim ni pred sam koncert, razmišljajući da ako mi se svide uživo, posvetiću se daljim preslušavanjima. Inner Vitriol sviraju tradicionalni prog metal koji je u potpunosti godio mojim ušima! Odlično muziciranje svakog člana sa sjajnim pevačem vratili su nas par decenija unazad kada je ovaj pravac vladao barem u underground metal krugovima. Ko drugi da održava taj duh ako ne Italijani? Odličan nastup i definitivno želja za daljim istraživanjem diskografije ovih momaka.

Dvorana i dalje poprilično prazna, ali setimo se da je i u Beogradu bila borba kada se svojevremeno krenulo sa gostovanjima stranih bendova koji najave, pa zaista i ispoštuju satnicu. U Banjaluci koncert nije počeo tako rano verovatno nikad, pa se očekivalo da će ljudi da se pojave u većem broju tek kako veče bude odmicalo.

Stejdž preuzima Klogr, italijansko/američki alter/modern metal sastav. Vizuelno dopadljivi, energični i svakako odličan odabir za bend podrške. Kolega Slobodan najbolje je to pojasnio u izveštaju sa ovog koncerta iz Beograda – Inner Vitriol i Klogr kada se smiksaju, zapravo pokrivaju dve faze rada headline benda, onu sa početka karijere, i ovu aktuelnu. Publika vidno zadovoljna onim što vidi i čuje, te je bend nagradila poštenim aplauzima.

U ovom trenutku prostor se već solidno popunio, i po slobodnoj proceni, rekao bih da je u dvorani bilo 200 do 300 ljudi, što je valjda OK cifra, iako sam se potajno nadao da će ta brojka biti veća za bar još toliko, s obzirom da se ništa živo u gradu ne dešava već odavno. Koncertna suša i neredovne svirke rezultirale su i tome da je pre par sedmica standardno popularni Kraljevski Apartman nastupio pred jedva stotinjak ljudi. Tako je kako je, ono što je bitno je da ovde nije bilo zalutalih, te da Evergrey izlazi pred vatrene fanove koji će nesumnjivo da naprave atmosferu za pamćenje.

Ogroman digitalni sat na video-bimovima počeo je sa odbrojavanjem minuta do početka nastupa i tačno u 21:10 Šveđani izleću na binu nakon čega staje vreme, pomeram se u paralelnu dimenziju i generalno većim delom koncerta levitiram sa osećajem da nisam siguran da li sanjam ovo ili je ispred mene, U BANJALUCI, zaista bend koji aktivno slušam i pratim od kasnih devedesetih, bend čije sam majice ručno pravio u eri kada iste nije bilo tako lako nabaviti… Nije mi ovo prvi susret sa njima kako već pomenuh, oba koncerta u Beogradu 2007. i 2008. ispoštovao sam u potpunosti, sa bendom lomio na after partiju u pokojnom Voodoou, da bih se sa njima ponovo sreo tek 2019. na premijernoj svirci u Zagrebu. I evo je 2024. godina, gledam ih u Banjaluci u neverici, dok izgovaraju „Banja Luka, are you ready?“ i slične stvari koje vraćaju u realnost i govore da smo tu gde jesmo i da se ovo zaista dešava pred našim očima.

Atmosfera – VRHUNSKA. Ljudi pevaju, skaču, ne zna se da li je raspoloženija publika ili bend na bini koji ni sekunde nije izgledao kao da odrađuje stvari u tamo nekom gradu koji ne postoji ni na jednoj metal karti na svetu. Naprotiv, potpuno su posvećeno i predano odsvirali kompletan set kao da je ispred njih više hiljada ljudi. Na sve to samo mogu da se poklonim i kažem jedno veliko RESPECT.

Novi bubnjar Simen rođen je za ovaj bend. Čovek se savršeno uklopio, harizmatičan je, animira publiku i više je nego adekvatna zamena za Jonasa. Ostatak ekipe svakako na visini zadatka, dok je Tom još jednom pokazao da je jedan od najharizmatičnijih frontmena na metal sceni. Čovek je živa emocija, sve iz njega što izlazi pretvara se u suze na licima prisutnih. Emotivna priča do kraja, bolna na momente, nikad ljigava, i zaista mi je drago da su i dalje tu i da karijera ide dobro.

Repertoar se znao pre početka svirke, sastav je prelomio što se tiče starih albuma i te pesme, nažalost, ne izvode više uživo, ne računajući „A Touch of Blessing“. To je svesna odluka, lično bih svakako voleo da se tu našlo i starih kultova, ali šta je tu je. „Falling From the Sun“, „Say“, „Eternal Nocturnal“, „Where August Mourns“, „Midwinter Calls“, sve vrhunske stvari koje su zvučale ništa manje uverljivo nego na albumima. Zapravo, usudio bih se da kažem da je noviji period benda idealan za koncertno okruženje te da ove pesme zvuče još bolje i energičnije uživo nego na studijskim izdanjima.

U jednom trenutku bubnjar je pozvao publiku na circle pit, i kako i sami rekoše na društvenim mrežama, bio je to najbolji circle pit na dosadašnjem delu turneje. Bio je to zaista jak prizor, i prava metal atmosfera.

Svirka odmiče, dolazimo do već pomenute „A Touch of Blessing“ koja je razgalila srca i duše starih fanova – definitivno najveći hit benda. Sledi „King of Errors“, jedna od dražih mi pesama iz novije ere benda, da bi se sve završilo sa „Our Way Through Silence“. Radije bih da je to bio „The Masterplan“ ili „Rulers of the Mind“, ali tu smo gde smo, sastav promoviše aktuelni album, pa nema šta da im se zameri po tom pitanju.

Dođosmo tako i do kraja nastupa, okupljanje na gomilu i fotka za istoriju ostaće kao svedočanstvo koncerta koji je po svim parametrima čista anomalija u ovom gradu, događaj koji neće tako skoro da se ponovi – ako ikada.

Ekipa iz benda potom je prešla do merch štanda gde su strpljivo potpisivali šta god im je stavljeno pod ruku – od majica, ploča, diskova, trzalica do avionskih karti već pomenute gastarbajterske ekipe iz Čikaga. Bilo je tu ljudi sa raznih strana, stranaca (čak i iz Venecuele), te tata sa maloletnim sinom i ćerkom, što je za svaku pohvalu. Nakon autograma, prešli su na podijum gde su se slikali sa svima koji su izrazili želju, i tu je došao trenutak da se pozdravimo uz nadu da ćemo se sresti nekad ponovo, ako ne u Banjaluci, onda u Beogradu ili Zagrebu.

Na kraju, nadam se da mi nećete zameriti na dužini ovog teksta i subjektivnom pristupu izveštaju – u ovom slučaju, jednostavno ne može drugačije. Bila je to noć za istoriju, događaj koji će se pamtiti do kraja života, u to nema nikakve sumnje.

Veliko hvala i maksimalno poštovanje Marku i njegovoj DOF Produkciji na volji i hrabrosti da se upuste u organizaciju ovog koncerta, te kompletnoj ekipi iz tehnike koja je posao odradila maksimalno profesionalno. Hvala i Alfu na fotografijama – sjajno obavljen posao.