Marko Mr Metal Tica, veteran domaće metal scene i čovek koji je kroz svoje aktivnosti kao muzičar, producent i organizator koncerata ostavio neizbrisiv trag na ovim prostorima u omiljenom nam muzičkom žanru, najavio je povratnički album benda Decontrolled. Pored raznih drugih aktivnosti, Marko će sa svojom DOF Produkcijom realizovati i premijerni nastup švedskih prog metalaca Evergrey u Banjaluci 5. decembra, što je najava koja je oduševila mnoge, s obzirom da najveći grad Srpske nije česta stanica svetski poznatih muzičkih imena.

Kakvo je trenutno stanje sa Decontrolledom, te odakle ideja da se nakon duže pauze upusti u jedan ozbiljan organizacioni projekat poput pomenutog nastupa benda Evergrey u Banjaluci, saznajte u ekskluzivnom intervjuu sa Mr Metalom lično.

SMP: Pozdrav Marko, dobro došao na stranice SMP-a! Povoda za razgovor imamo mnogo, pa idemo redom – sa svojim bendom Decontrolled već neko vreme najavljuješ povratak na scenu, a u planu je i snimanje albuma. Kakvo je stanje što se toga tiče, u kojoj ste fazi i ko je trenutno u postavi benda pored tebe?

Marko Tica: Na albumu se radi posljednjih skoro pet godina. Pjesme su skoro pa gotove, tako da ćemo uskoro da se zatvorimo u studio i da počnemo snimanje. Pauza je trajala jako dugo i radi globalnih problema koji su nas sve snašli i sa COVID i slično, a i radi raznih obaveza članova benda. Kako postajemo matoriji sve teže je uklopiti metal u svakodnevnu borbu sa poslovima, sve znaš i sam. (smeh) Plan je generalno da treći album izađe do kraja sledeće godine. Trenutnu postavu benda čine moja malenkost na vokalima, synthu i gitari, Boris Šarić i Srđan Lakić na gitarama, Mihailo Savić na basu i Bojan Katalina na bubnju.

Decontrolled je, kao što je našim čitaocima poznato, jedan od poznatijih domaćih bendova, ali prošlo je poprilično vremena od kada ste zadnji put nastupali (pričamo o periodu dok je sastav bio baziran u Beogradu). Koliko se situacija promenila na sceni po tvom mišljenju u odnosu na te godine, i da li su promene na bolje ili na gore?

– Iskreno, mislim da je scena početkom 2010-tih tako da kažem blago opala i od tada stagnira bar što se tiče svirki domaćih bendova. Znam da je problem i u SRB i u BIH isti: nema prostora za svirku. Manje ima klubova. Manje ima svega. Čini mi se da su novije generacije ljudi nekako više zaglibile ispred računara i da se manje bleji na svirkama, manje se cuga po klupama i parkovima i manje se rade sve ostale gluposti koje smo mi radili. Samim tim nemaš načina ni da prodaš ulaznice, ni da rentaš opremu ni ništa. Jebote, sjećam se u nekom trenutku u BG je bilo bar 6-7 mjesta u kojima si mogao da napraviš svirku kao od šale i da uvijek dođe gomila ljudi koji uredno plate ulaz i pogledaju. Sad mi se čini da je toga dosta manje.

Danas je situacija sa snimanjem albuma lakša, sa godinama se i tehnologija razvila do te mere da se kompletan album može snimiti u kućnim uslovima i da produkcija i prateći poslovi ako se odrade valjano, neće zaostajati za profesionalnim studijima. Ti imaš obimno iskustvo na tom polju – kao muzičar, kompozitor, tonac, producent… Kako bi ocenio situaciju na domaćoj i regionalnoj sceni po tom pitanju?

– Novih albuma ima gomila i to mi je drago. Za razliku od nas koji smo muku mučili prije 15-20 godina da se skrpimo za bilo kakvo snimanje i da imamo bilo kakvu produkciju, sad postoji veliki broj ljudi koji znaju znanje a ima i novih bendova koji isto tako udaraju tačno gdje treba.

Da li stižeš da poslušaš šta se snima, i kako ti se čini to sve sa pre svega produkcijske strane?

– Iskreno, trudim se da pratim sve što izlazi i drago mi je kad vidim da ljudi urade nešto što super prođe. Drago mi je da je napokon situacija takva da malte ne ne razmišljaš kakva je produkcija svega – podrazumjeva se da će da bude makar OK. Mi smo se borili da namjestimo da se sve makar čuje, pa je ostala trauma od toga. (smeh) Danas je taj problem, čini mi se, nestao, tako da super mi je što kad izađe neki album više ne slušam priče “ej super im je produkcija za naše uslove i prostore”. Od domaćih bendova koje gotivim, između ostalog u zadnje vrijeme slušam: Quasarborn, Jenner, Centurion i naravno nove albume starih drugara Consecration i Rain Delay.

Decontrolled

Decontrolled

Da sumiramo za sada ovaj deo – kakvi su planovi sa bendom generalno? Snimanje albuma, pa koncertna promocija? Prvi nastup će pretpostavljam biti u Banjaluci na premijernom gostovanju švedskih prog legendi Evergrey…

– Da, plan je da se vratimo među žive i aktivne tom svirkom sa Evergrey. Nakon toga mislim da ćemo da pokušamo da prosviramo klubove po regionu. U toku sledeće godine planiramo snimanje albuma uz možda koji festival u toku ljeta. Biće svirki, ali mislim da će većina sledeće godine biti posvećena snimanju i završavanju novog albuma.

Na tom koncertu ti nećeš samo biti u ulozi muzičara i support benda, zapravo si i glavni organizator tog, za Banjaluku i Republiku Srpsku nesvakidašnjeg događaja. Kako si došao na ideju da se upustiš u organizaciju koncerta, znajući da Banjaluka nije destinacija koju bendovi svetskog ranga tako često posećuju?

– Poslednja da kažem veća stvar koju sam organizovao u Banjaluci je bio Paul Di’Anno (RIP). Prije toga par onih metal karavana. U poslednjih par godina još par manjih metal festivala. Mislim da Banja Luka ima potencijal da se razvije kao kakav-takav „pit stop“ za bendove određenog ranga koji su na turneji. Ubijeđen sam da ako se nešto dešava u Banjaluci, doći će metalci iz svih dijelova BIH. Imajući to u vidu sasvim sam siguran da se može prodati potreban broj karata da bi se koncerti mogli održavati i kod nas. Da ne moramo baš za svaki metal događaj da idemo u Zagreb, Beograd ili još dalje…

Kako su reagovali iz Evergreya kada si im predložio svirku u Banjaluci? Za početak, znaju li oni gde se mi tačno na karti nalazimo? (smeh)

– Znali su. (smeh) Njihov agent mi je stari drug i bukvalno smo se čuli kad je počeo da radi turneju, pa mi je predloženo da se uradi koncert i ovdje. Razmišljajući kao što sam već u prethodnom odgovoru rekao – mislim da će dobro da prođe. Jer ako sve prođe kako treba, to će da otvori vrata da par puta godišnje imamo neki kul metal bend u Banjaluci. Pod da “prođe dobro” naravno mislim da eto bar ne izgubim pare. Metal se ne promoviše bar u našim zemljama radi ne znam kakve zarade. Domaći promoteri dobro to znaju.

Evergrey u Beogradu – Dom omladine, 2007.

Sa Evergrey si sarađivao i kroz nekadašnji Terra Nostra Promotions, dva koncerta ste im organizovali u Beogradu. Pretpostavljam da je glavni razlog svega ovoga emotivne prirode?

– Da, sa bendom sam ostao u super odnosima nakon koncerata u koji su rađeni u Beogradu. Dragi su mi drugari i taj period života mi je nešto nezaboravno. Iskreno, sentimentalan sam maksimalno jer Evergrey je bio prvi koncert koji smo kao TNP uradili u Beogradu. Taj koncert je tada pokrenuo lavinu odličnih događaja, pa se nadam da će i sad da bude tako.

Koliko je izazovno sa organizacione strane odraditi jedan ovakav događaj? Logistički i finansijski verujem da je to mnogo lakše izvesti drugarima koji organizuju slične stvari u Beogradu ili Zagrebu…

– Finansijski će biti jako jebeno, jer kako grad više nema nikakav prostor koji bi mogao da se koristi za koncerte moraju da se koriste dvorane koje se moraju adaptirati za koncert, a to naravno košta dosta. Kao što i sam znaš, institucije u RS baš ne trče da podrže bilo šta što nije emitovano na Pinku, tako da tu bukvalno ne računam na bilo kakvu pomoć. Tražio sam od grada da bar dvoranu dobijemo sa nekim popustom, pa vidjećemo šta će da bude. Što se tiče tehnike, tu smo bar mirni. AAP Electronic ima opremu koja treba i ima ljudstvo koje zna da izvede takve događaje, pa se bar tu ne sekiram.

Da li je rano da te pitam kakvi su planovi tebe kao organizatora u slučaju da koncert prođe dobro – nastavak sličnih aktivnosti i dovođenje drugih bendova, ili je ovo jednokratna avantura?

– Ponude za nove koncerte već dobijam. Iskreno, moram da ti kažem da ću morati da vidim da li je Banja Luka sama ili sa ostatkom BIH dovoljno zainteresovana da podrži taj vid događaja. Nisam u poziciji da mogu da bacam pare kao što nije i niko drugi. Ono što sam se potrudio i što ću da se potrudim uvijek je da cijena karata bude niža nego u regionu, iako menadžment benda uopšte neinteresuju takve stvari. Evergrey je isto plaćen ovdje kao i maltene svugdje na turneji. Ako ovo sve prođe OK i vidim da ima potencijala da se prodajom karata pokriju neki osnovni troškovi, naravno da će da bude još događaja.

OK, ti si tokom godina bio aktivan skoro u svakom segmentu vezano za muziku. Pored matičnog benda, organizacije koncerata, radiš i kao tonac na festivalima, prošao si sito i rešeto što se toga tiče. Tu je i komponovanje za holivudska studija, filmska industrija ti takođe nije strana… Odakle u tim vodama, i koje bi stvari izdvojio kao najbitnije po tom pitanju?

– Pa iskreno, kako idu godine bukvalno sam sjeo i popričao sa samim sobom “dragi Tica, gdje sebe vidiš za 15-20 god?” Mislim, sigurno ne u nekoj kancelariji. To nikad nisam bio ja niti ću ikad biti. Uvijek sam se bavio muzikom i događajima, pa će tako biti i u buduće. Ulazak u vode filmske i muziku za trailere mi je došlo sasvim prirodno kao momenat da je to nešto što ću moći da radim u svom studiju čak i kad dođe dan da više ne mogu putujem po festivalima ili da sviram metal, pa preko još screamam i growlam. (smeh)

Imao sam sreće da sam relativno brzo došao do ugovora sa najvećim izdavačima u toj industriji, pa trenutno radim i sa Warner Chappell i sa Universal Music. Pored toga, imam ugovore sa skoro dodatnih 10 izdavača fokusiranih na trailere. To je nešto što me iskreno vozi i daje mi elan da guram dalje ne samo taj fazon muzike, već i da radim metal kao što sam prije i radio.

Toliko za ovaj razgovor, svakako ti želim mnogo sreće u organizaciji koncerta, kao i sa snimanjem povratničkog Decontrolled albuma. SMP je tu da isprati sve to, podrazumeva se. Ako sam zaboravio nešto bitno da te pitam, ili smo nešto preskočili, sad je prilika…

– Hvala tebi brate moj. Kao i uvijek, bilo mi je zadovoljstvo da popričamo. Iskoristio bih priliku da pozovem sve ljubitelje metala bez obzira na to koji vas žanr loži i šta sve slušate: dođite 5. decembra u Dvoranu Obilićevo u Banjaluku – biće spektakl koji vjerujte mi ne želite da propustite. Ajde da stavimo i ovaj grad a i cijelu BIH na koncertnu mapu Evrope!

Komentari