(FOTO, VIDEO) Uzdizanje metalnog plemena

Italijanski prog-death metalci Sadist nastupili su proteklog vikenda premijerno pred srpskom publikom. Bila je to prilika da se i mi konačno uverimo u kvalitet ovog benda na koncertnom terenu.

• • Nastupili: Sadist + Scaffold, Mogila Deathcult
  • Lokacija: Klub Fest, Zemun
  • Datum: 21.09.2024.
  • Tekst: Slobodan Jovanović
  • Foto: Ana Paštrović
  • Video: Aspherical Arts Prod.
  • Copyright: SMP, 2024.

20:30, stižem pred Fest. Dugo se čekalo na ovo veče, pa sam stigao na vreme da uhvatim što bolju poziciju za Sadist, kao i da ispratim i podržim domaću scenu i bendove. Prvi je put da sam u Festu i mesto mi je sasvim OK za ovakvu vrstu svirki.

Moram priznati da me je Mogila Deathcult poprilično iznenadio. Death metal bend koji nam dolazi iz  Požarevca i veoma zrelo i kompaktno zvuči za muzički pravac koji svira. To mi je uvek drago za čuti i videti, da iz benda prvo izvire posvećen i ozbiljan pristup muzici, a posle i sve ostalo, ali to je već do ukusa slušalaca. Nisam pre koncerta istraživao ništa o njima, ali će svakako biti na listi u narednim danima, jako prijatno iznenađenje i svakako bend koji apsolutno zaslužuje da deli binu sa Sadistom.

Drugi po redu bili su vrlo poznati Scaffold. Njih ne treba puno predstavljati, posebno zato što su na svom terenu, a i na sceni dosta dugo, tako da svako zna šta i koliko donosi ovaj bend i koliko se od njega može očekivati.

Postao sam već nervozan i nestrpljiv u iščekivanju da Sadist izađe na binu. Ovo je koncert koji se iščekivao od ‘95-96. godine, od kada i slušam ovaj sastav. I evo, napokon sjajne četvorke uz prateći intro; prva pesma koja je otvorila koncert je “One Thousand Memories” i prvi rifovi koji momentalno mrdaju dijafragmu. Atmosfera je odlična, nema ni malo a ni previše ljudi. Onako taman da se može lepo uživati u svirci bez gužve i teskobe. Kako kasnije saznajem bilo je oko 150 ljudi, što je i sasvim  dobar broj za ovu veličinu kluba. Moram da napomenem da je čak i zvuk na svirci bio dobar da podnese masivnost i kompleksnost muzike. Ne znam šta se tu tačno desilo, ali obično na koncertima ovog tipa mi to uvek zasmeta, jer se te dve stvari uglavnom ne poklope. Ovog puta su izgleda i samo iskustvo i dugogodišnji rad ovog italijanskog benda došli do izražaja ne samo kroz svirku, već i kroz zvuk.

Na repertoaru su se potom ređale “The Birds”, “Season in Silence” kao i “Perversion Lust Orgasm” i “ The Path” sa meni isto veoma dragog albuma Crust. Sve gore navedene pesme zvuče energično, ali ipak sam ovde više želeo da stavim akcenat na stare pesme i albume. To je nekako naše prokletstvo, što su svi bendovi koje smo voleli i danas volimo, gotovo tek posle 10 pa i 20 godina kasnije, počeli da dolaze kod nas, tako da smo ostali željni tih starih kultnih stvari i albuma. Ovde ćemo se i zahvaliti mladoj agenciji Nekroskop Booking koja nam je omogućila ovu priliku! Sledeća na red došla je pesma sa prvog albuma “Sometimes They Come Back”. E, ovo vraća u tinejdžerske dane i je*eno dobro zvuči uživo! Rifovi zvuče odlično, a Tommy-jevi solo delovi na gitari i klavijaturama su maestralni. Tommy me je uvek oduševljavao tom svojom virtuoznošću i sposobnošću da svira dva instrumenta i jako mi je poseban zbog toga, a povrh svega i njegov talenat za muziku i komponovanje. Malo je reći za njega da je genije.

Atmosfera je i dalje odlična, bend je nekako veoma prisan sa publikom i to je ono što najviše volim kad osetim tu dobru interakciju, ne mora čak ni bend da zvuči bog zna kako, ali ta interakcija je sve. Tajac i klavijature koje najavljuju pesmu “Escogido”  sa albuma Tribe, meni lično njihovog najboljeg. On ih je svakako okovao na pijedestal kultnih bendova. Još jedan od albuma koji su savršeni od početka do kraja. Ovde su malo više došli do izražaja i mlađi članovi benda i time dokazali da mogu da prate kompleksnost Tommy-jeve muzike. Zatim slede “The Attic and the World of Emotions”, “The Lonely Mountain” i pesma sa njihovog poslednjeg albuma “Accabadora”. Moram priznati da iako nov, izuzetno dobro zvuči; ovaj album najmanje poznajem, tako da će se u narednom periodu malo više posvetiti pažnja istom. Za kraj pesma “Tribe”. Premoćan uvod na klavijaturama, odlične bas deonice, odličan bubanj, vokali. Ova pesma je njihov ID, zasigurno. Moram priznati da su mi Trevorovi vokali posebno ”legli” uživo. Na albumima mi variraju, ali su mi uživo potpuno prirodno išli uz muziku. Isto tako, sve pohvale za interakciju sa publikom. Svirka se završila i osećaj je bio perfektan, još jedna želja se ispunila i baš je bilo onako kako i treba biti.

Posle par minuta su se vratili na bis i odsvirali još dve numere: “Tearing Away”, pesmu sa “povratničkog” albuma i još jedan od monumentalnijih hitova. Za kraj, pesma “India”, najbrža i najenergičnija pesma, onako, da dokrajče prisutne. Tommy opet dominira i pokazuje da je jedan od, ako tako mogu reći, najtalentovanijih kompozitora na metal sceni. Posebno što još cenim su njegovi istrajnost i entuzijazam, a vezano za metal, za kraj mogu samo reći hvala Sadistu kao i Tommy-ju na ovako dobroj večeri i muzici koju nam poklanjaju svih ovih godina.