(VIDEO, FOTO) U katedrali petog anđela

SMP
.Top, Izdvojeno, Koncerti

Agilna ekipa okupljena oko Rockfire Record Shopa od samog početka svog delovanja profilisala se kao bastion tradicionalnog zvuka sa akcentom na dovođenje imena koja uživaju kultni status a u našim krajevima možda i nisu toliko velika, te je sinoć bilo vreme za još jedno iz plejade takvih bendova.

Fifth Angel, Amerikanci koji su sa prva dva albuma ugrabili kultni status među poštovaocima iskrenog heavy metala poslednjih godina opet su aktivni – izdali su dva albuma za moćni Nuclear Blast, ali ova turneja je prigoda da se proslavi izlazak prvog albuma (davna 1986. godina), ili bolje rečeno dobar izgovor da se akcenat stavi na 80’s eru protiv čega iskreno nemam ništa, pa je bio red da se dolazak ovih starih vukova proveri kako dolikuje.

Cena karte je za naše uslove možda bila povisoka – nemam nameru da popujem organizatorima niti da im pričam šta i kako, jer verujem da je đavolski teško raditi ovaj posao, ali se na kraju krajeva skupilo (po mojoj proceni) tek stotinjak old school vukova što je sa stolovima ispred bine dalo utisak lepe ispunjenosti prostora. Poprište koncerta već ustaljeno za ove organizatore je Klub Fest u Zemunu a još jedan običaj koji oni rado praktikuju je da daju prostora za poziciju predgrupa domaćim snagama slične provinijencije kao headlineri, što je potez koji uvek valja pozdraviti.

Zbog obaveza na poslu bio sam uveren da kasnim na prvi bend, kultni novosadski Pergament koji se nakon dugog niza godina vratio na scenu (slična priča kao glavni bend večeri) ali izgleda da je Fortuna bila na mojoj strani jer je ceo događaj kasnio oko sat vremena, pa stižem taman na početak nastupa. Pergament se nažalost nije poveo primerom Fifth Angel kod formiranja setliste, te je akcenat bačen na novu eru benda nauštrb stvari sa čuvenog albuma Vruća linija – ako se dobro prisećam samo dve stare stvari su odsvirane, a ove nove pesme iako korektne, meni nisu u ravni onih po kojima svi pamtimo bend. Sastav je zvučao korektno, doduše ruku na srce, pevač Igor se pomalo mučio sa svojim deonicama ali sve u svemu iskoristili su svojih 45 minuta kako dolikuje da predstavi svoju (novu) viziju.

Sledeći na scenu istrčavaju novajlije Power Surge, a iza ovog imena se kriju iskusne glave iz UK, Srbije, Češke i Hrvatske koji su se skupili u želji da daju svoju viziju klasičnog metal zvuka. Bend zvuči zaista usvirano, nema tu greške sa ovakvim muzičarima ali ako neko želi da svira ovako bazičan zvuk mora ponuditi i veće hitove – još je to na nekoj liniji punoj stereotipa ali imajući u vidu iskustvo članova, nema razloga da u budućnosti ne dođe sve na svoje mesto. Obrade Saxon i Judas Priest su otprilike smernica kako to treba da izgleda. U svakom slučaju ćemo pratiti razvoj cele priče jer potencijala svakako imaju. Treba reći da je Power Surge svirao nešto kraće od Pergamenta, verovatno u želji da se bar malo ispegla i ublaži kašnjenje događaja.

Konačno,, na scenu nekih pola sata posle najavljenog termina izlazi i  glavni bend večeri Fifth Angel, očigledno raspoloženi za dobru svirku i šou što je odmah diglo atmosferu na željeni nivo, pa iako možda nisu nikad bili neko gigantsko ime u našim krajevima, okupljeni su veoma dobro upoznati s onim što se zbiva ispred njih. Vokal Steven Carlson i ostatak benda je to veoma dobro osetio, čovek je dobar izbor za pevača (stigao u bend pre pet godina) jer ima sve karakteristike heavy metal frontmena – tvrdokorni imidž, dobar glas i neisfoliranu interakciju s publikom koja traje ceo koncert što je uvek dobitna kombinacija jer je pevač u ovakvom bendu element koji ume da prelomi celu priču.

Zvuk u Festu je meni uvek zadovoljavajući za koncerte ovakvog tipa te je tako bilo i ovog puta, možda ne kristalno čist ali sirov i energičan kakav metal i treba da bude a kad se na to dodaju navedeni spoj benda i publike, cela kombinacija je zaista dobitna.

Trešnjica na torti je navedena setlista. Kao što sam već napomenuo bend se fokusirao većinski na prva dva albuma što meni iskreno i odgovara jer nisam preterano zadovoljan povratničkim albumima ali što se tiče prošlosti, to je sasvim druga priča. Fifth Angel je bend koji se držao floskule “ako nisi preterano originalan napiši dobru i pamtljivu pesmu”, te su hitovi kao “Cathedral”, “Time Will Tell”, “Fifth Angel”, “Cry Out the Fools” i drugi sve vreme vozili baš kako treba. Našlo se doduše vremena i za predstavljanje novijeg materijala u drugoj polovini koncerta uz tri pesme sa Stevenovog debija When Angels Kill i jedne sa The Third Secret ali po mom mišljenju najnepotrebnija tačka koncerta bio je gitarski solo u ovom bloku koji zaista oduzima dragoceno vreme u situaciji kada koncert već kasni što se tiče ranije najavljene satnice. Na sreću, Fest je kuća koja nema striktan kućni red, pa je Fifth Angel bez potrebe da seče bilo šta odsvirao pun set, sa završetkom uz “Lights Out”, obradom benda UFO.

Sve u svemu, jedno zaista lepo old school veče puno iskrenih emocija i horskog pevanja uz pregršt starih hitova, dodatak dve predgrupe koje stilski odgovaraju glavnom jelu, sve kako treba i nadamo se da će Rockfire još dugo nastaviti sa svojim aktivnostima a i da su uspeli sinoć da pokriju sve troškove.

Sledeća stanica u njihovoj organizaciji je Scanner 7. oktobra pa se vidimo i tamo.

Komentari