(VIDEO, FOTO) Annihilator u Novom Sadu: Lekcija iz METALA!

Kanadski thrash metal razarači Annihilator, nakon odgađanja kompletne turneje za godinu dana zbog smrti nekadašnjeg pevača benda Randya Rampagea (koji je trebalo da im se pridruži na bini), konačno su stigli u Novi Sad, gde su, najkraće rečeno, održali lekciju iz metala. I zaista, pred nešto više od 400 duša okupljenih u Hali 6 Novosadskog sajma, Jeff Waters i kompanija, hirurški precizno, temeljno i silovito – samleli su sve pred sobom!

Koliko mi je Annihilator svojevremeno značio u životu, najbolje govori činjenica da sam, kao mlađani metalac, u sfere muzičkog novinarstva konkretnije istupio angažmanom u nekadašnjem Rock, odnosno Metal Expressu, upravo sa premijernim tekstom o ovom bendu (evo ga ovde). Bar 90% informacija u istom izbacio sam tada direktno iz glave, jer to je i bilo takvo vreme – ako neki bend voliš, znaš sve o njemu. Ko, šta, gde, kako… A albumi su se gutali od početka do kraja, tekstovi prepisivali i učili napamet… Danas su okolnosti dosta drugačije, muzike je i previše a vremena i koncentracije premalo, pa i nije jednostavno temeljno se posvetiti nekom novom sastavu. Kako bilo, Annihilator je jedan od onih bendova koje s pravom nazivam legendarnim, i koji su ostavili najviše traga na mene u periodu odrastanja.

Da stvar bude dodatno zanimljiva i specifična za potpisnika ovih redova – ovo je ujedno bio i prvi put da ih vidim uživo. Sticajem raznoraznih okolnosti, ranije nisam bio u mogućnosti da ih ispoštujem, a sada (iako poprilično kasno, s obzirom da su poslednji Annihilator albumi koje zaista volim izašli veoma davno), prilika da ih vidim nije smela da se propusti.

Temeljne pripreme za ovo veče obavljene su još prethodnog dana i noći, kada u pratnji iskusnog dvojca Pilence/Gordon obiđoh gomilu novosadskih craft barova, te konstatovah da ih ima previše, kao i da se ne zna koji je bolji od kojeg. Piva generalno vrhunska, burgeri i ostale divote isto tako – zagrevanje na nivou, o čemu bih bez problema mogao da napišem poseban izveštaj, ali ostavićemo to ipak za neku drugu priliku. 🙂

Archer Nation

Čast da otvore veče dobili su kalifornijski hard rock/metalci Archer Nation, koji su ostavili sasvim solidan utisak na prisutne. Drugačiji zvuk od Annihilatora, ali adekvatan bend za ono što im i jeste svrha – da pripreme teren i zagreju prisutne za zvezde večeri. Nisam se tu nešto naročito fokusirao na njihovu svirku, jer znate kako to već ide kada pristignete na događaj poput ovog – pozdravljanje sa dragim ljudima uzme vremena, ali sve to i čini koncerte u regionu, a posebno u Beogradu i Novom Sadu, specifičnim doživljajem.

Satnica se uredno poštovala, što već tradicionalno hvalimo kada je reč o koncertima koje organizuje MM Concerts/Serbian Hellbangers ekipa. Bina se pripremala za Annihilator, a u međuvremenu sam konkretnije osmotrio prostor, i rekao bih da je posećenost bila sasvim korektna. Oko 400 ljudi po slobodnoj proceni više je nego dobra brojka imajući u vidu specifičnost benda kao što je Annihilator i testiranje Novog Sada sa koncertima poput ovog. Waters je nezgodan čovek, menja članove kao čarape, što neretko naiđe i na nezadovoljstvo fanova, jer samo što se vežete za neke od njih, ovaj ih otera – previše puta viđen scenario do sada. Sve to, međutim, ne umanjuje kvalitet nastupa, a aktuelna ekipa u sastavu Jeff Waters (vokal, gitara), Aaron Homma (gitara), Rich Hinks (bas gitara) i energični Fabio Alessandrini (bubanj), više je nego sposobna da priredi vrhunski metal šou.

AnnihilatorVeć pri samim počecima nastupa bilo je jasno da će ovo da bude poštena pesnica u lice što se tiče zvuka i energije kojom će da nas udare sa bine. Waters vidno raspoložen i poletan kao tinejdžer, raspričao se između pesama, a specifičan kanadski humor i njegova harizma izvlačili su aplauze kod svih prisutnih. Hvalio je bubnjara svako malo – zasluženo, jer momak pošteno udara, mlad je (26 godina ako se ne varam) i idealan za bend poput Annihilatora… Ostaje da vidimo koliko će da potraje u istom.

Kada bend ima toliko objavljenih albuma kao što ima Annihilator, jasno je da je poprilično teško sastaviti set listu koja će usrećiti sve prisutne. Deo ekipe je za stariji materijal, neki su za novije stvari, ali većina će se ipak zadovoljiti numerama sa prvog albuma kojih je bilo nekoliko (W.T.Y.D., „Burns Like a  Buzzsaw Blade“, „Schizos (Are Never Alone) Parts I & II“ i himnična „Alison Hell“), a koje su nesumnjivo bile planirane da ih pokojni Randy izvede sa bendom na bini. Ipak, Waters se odlično snašao u njima, a i u svim ostalim – i dalje se držim mišljenja da je on najbolji vokal za Annihilator. Možda nije najkvalitetniji po nekim aspektima, u poređenju sa zaista vrhunskim likovima koji su prošli kroz ovaj bend, ali davno je on dokazao da mu pevač jednostavno nije potreban. Tu je i taj očigledni egoizam i look at me momenat prisutan od najranijih dana, ali kad sve funkcioniše i zvuči kako treba, nema potrebe da se filozofira.

Među pesmama koje su mi najviše godile, pored pomenutih, našle su se i „King of the Kill“, „Set the World on Fire“, „Phantasmagoria“, „Knight Jumps Queen“, „Ultraparanoia“… svakako da bi prijao još koji kult sa Never, Neverland i King of the Kill, ali ovaj put ništa od toga. Isto tako, moja malenkost preferira i blažu stranu ovog benda, ali jasno je da bi se pesme poput „Sounds Good to Me“, „Phoenix Rising“, „In the Blood“ ili „Innocent Eyes“ teško uklopile u dominantno thrash metal okruženje.

Šutke, skakanje, pevanje u glas – pravi metal praznik. Bilo je veoma prijatno videti sve to, s obzirom da je prebacivanje koncerata ove vrste iz Beograda u Novi Sad još uvek u svojevrsnoj eksperimentalnoj fazi. Ipak, pozicija Novog Sada pokazala se kao idealna – Beograđanima svakako nije daleko da dođu na ono što ih zanima, a prema rečima organizatora, ovi koncerti pošteno su animirali uspavanu Vojvodinu, a tu su i fanovi iz susedne Mađarske i Rumunije kojima poseta Novom Sadu takođe nije komplikovana za izvesti.

Annihilator

Sve u svemu, koncert odnosi visoke ocene u svim segmentima. Zvuk je bio perfektan, atmosfera na bini i u publici za poželeti. Šta god mislili o njemu – Jeff Waters je istinska ikona metala. Čovek gura celu ovu priču toliko dugo, neretko dokazujući da mu nije potreban niko da bi realizovao zamišljeno na najvišem nivou. Energičnost i posvećenost Annihilatoru i generalno metalu, zaslužuju sve pohvale.

Na kraju, valja pomenuti i da u januaru stiže novi album, te da je 2020. godine okruglo 30 godina od objavljivanja legendarnog Never, Neverland albuma, za šta bend planira posebnu turneju i druga prateća iznenađenja. To je spektakl kojem se veoma radujem!

Komentari