(FOTO) Sólstafir u Novom Sadu: Veče emocija i strasti

Oduševljenje članova islandskog benda Sólstafir posle njihovog prvog nastupa u Srbiji koji se odigrao krajem 2017. u rasprodatoj maloj sali Doma omladine Beograda očigledno nije bilo prazna priča, a dokaz je činjenica da je Srbija uvrštena na raspored The Midnight Sun: A Light in the Storm turneje koja predstavlja svojevrstan kuriorzitet u njihovoj karijeri. Naime, bend je odlučio da se otisne na putešestvije sa gudačkim orkestrom i da ovom prilikom u intimnijim prostorima predstavi neke numere koje retko nađu mesto u njihovim setlistama, za ovaj put prilagođene klasičnim instrumentima.

Lokacija javljanja domaćoj publici ovaj put bio je Novi Sad, a prostor u kome se održavao koncert je mađarski kulturni centar “Petefi Šandor” koji je apsolutno čudan izbor za koncerte ovog tipa muzike, te verujem da ćemo se retko (ako i ikad) ponovo naći u istom radi gledanja nekog metal benda. Predgrupa za ovu turneju nije ni bilo, tako da je očigledno da je akcenat na intimnoj atmosferi benda koji želi da se publika apsolutno opusti i utone u istu bez bilo kakvog ometanja. Treba pomenuti da je u dogovoru s menadžmentom benda rešeno da se koncert profesionalno audio i video zabeleži, što zaista predstavlja svojevrsnu čast i daje poseban akcenat celom događaju – još jedan razlog zašto je valjalo biti tu.

Koncert počinje u 21h pred preko 300 duša: cifra veća od one u Beogradu pre dve godine, što je činjenica koja je izuzetno retka za naše prostore i veoma raduje. Možda je trebalo biti tu više ljudi da se adekvatno popuni prostor čiji je kapacitet 550 mesta, no nije ni tako loše, jer znamo da svaki bend pri ponovljenim dolascima u Srbiju zabeleži slabiju posetu pod parolom ’’ma, to smo već gledali, dajte nešto drugo’’. Pri samom ulasku upada u oči već pomenuta lokacija sa sve rustičnim lusterima, velikim salskim prozorima i prostorom ispred bine, no bend počinje nastup sa epskom “Náttmál” i odmah je jasno da je zvuk sasvim pristojan i da nema bojazni što se nalazimo tu gde jesmo, te je sama sala dala neki drugačiji poseban šmek celoj priči. Istini za volju, zbog masivnosti prostora i posete, električni instrumenti su znali da pokriju gudače i klavijature, no s druge strane, koncert je uglavnom bio u mirnijim registrima, pa se ipak sve moglo čuti kako treba.

Sólstafir se zaista potrudio da pesme prenese u aranžmanima što vernijim onima koji se nalaze na albumima, te je za sledeću numeru “Ótta” i bendžo završio u rukama Sæþór Maríus Sæþórssona.

Solstafir

Koncert je, inače, bio podeljen u dve celine sa pauzom posle pete pesme, čime se još više dodalo na kamernom karakteru, i moram da priznam da je prvi deo koncerta bilo polako, ali sigurno uhodavanje samog benda i publike. Tome je možda doprinelo i neuobičajeno jako svetlo u publici – ipak rokenrol najbolje funkcioniše u mrklom mraku i bilo mi je s vremena na vreme malo teško da utonem u magične Sólstafir melodije dok gledam lica oko mene. Na svu sreću, i to se ubrzo regulisalo od strane tehničara i sve je bilo tu da se uživa baš kako treba.

Harizmatični kauboji sa severa verno prenose svoje singularne vizije, a publika podržava dešavanja ispred… možda ponekad i neadekvatno pričom i uzvicima u tihim momentima, no ta je boljka odavno prisutna. Ipak je činjenica da je sam bend dobio vatren odziv, i da je na kraju sve zvučalo i izgledalo baš kako treba.

Ulaskom u drugi deo seta kao da je i atmosfera malo narasla i takvom se održavala do kraja koncerta. I sam Aðalbjörn Tryggvason se otvorio sa pričom kao npr. pri posveti pesme “Necrologue” prijatelju benda koji je sam sebi oduzeo život. Definitivna kulminacija cele priče je došla pri kraju uz možda i najveći hit benda “Fjara”, koju je fantastično obojio svojim back vokalima klavijaturista Ragnar Ólafsson sa visinama koje dostižu i ženske deonice koje se nalaze u studijskom originalu, i zatvarajuća numera, katarzična “Goddess of the Ages”, koja je možda ponajbolje pokazala poentu koncerta i celog benda. Sólstafir možda nisu neki tehnički ubistveni svirači, ali su sposobni da uz samo par tonova stvore impozantnu atmosferu koja prosto proguta svakog ko joj se nađe na putu, te je i ova numera svojim dečje nežnim početkom i vulkanskom eksplozijom na kraju samlela celu salu.

Sve u svemu, još jedno uspešno veče za organizatore MM Concerts i našu publiku po svim parametrima, a ovaj put smo dobili i jedno drugačije iskustvo za koje žarko čekam da vidim kako izgleda zabeleženo na traci. Bend je opet delovao iskreno dirnuto, a ovaj put sam već suguran da to nije samo fraza i da ćemo se družiti još koji put na našim prostorima.