Srpski metal bendovi pred nastup na EXIT-u 2017: Obećavamo žestoku svirku i dobru zabavu!

Kako su Explosive bina Exit festivala i SMP neraskidiva veza na domaćoj metal sceni, rešili smo da zajedničkim snagama ispromovišemo binu koja godinama beskompromisno brani metalni zvuk, a ujedno i predstavimo tri domaća, vrlo aktivna metal sastava kroz ekskluzivni, trostruki intervju u kojem su svi imali ista pitanja.

Reč je o bendovima Quasarborn, Superhammer i Deathonation, a sva tri će da nastupe na ovogodišnjem Exit festu, odnosno pomenutoj Explosive bini, od 5. do 9. jula.

• Pitanja: Milan Rakić
• Odgovori: Relja Škrbić, Luka Matković, Igor Stanić
• Web: Quasarborn, Superhammer, Deathonation
• Copyright: SMP, 2017.

SMP: Pozdrav ekipi! Vaši bendovi su veoma aktivni na sceni, predstavite nam se ukratko za početak…

Relja Škrbić (Deathonation): Pozdrav, Deathonation je thrash metal petorka iz Novog Sada. Ića na vokalima, Pedja i ja (Relja) na gitarama, Siniša na bubnjevima i naš nedavno pristigli basista Rodoljub.

Luka Matković (Quasarborn): Pozdrav! Quasarborn čine Marko Danilović Tihi (bubanj), Đorđe Luković (gitara), Miloš Tomasović (bas) i ja, Luka Matković (vokal i gitara). S radom smo zvanično počeli u januaru ove godine, i sviramo metal koji je evoluirao iz thrash metal scene osamdesetih, uz primese svega i svačega.

Igor Stanić (Superhammer): Srž, okosnica benda smo moja supruga i ja, dakle Jadranka i Igor Stanić poimence i mi smo jedini stalni članovi, dok su redovi trenutno popunjeni sa dvojicom sjajnih muzičara. Dva gospodina koja čine ritam sekciju trenutno su Vojin Ratković (KBO, Deadly Mosh) za bubnjevima i Nikola Andrejić (Rain Delay) na bas gitari. Superhammer ima kontinuitet studijskog rada i na tom planu smo trenutno aktivniji. Snimanje novog EP-a je u toku, zapravo pri kraju, te očekujemo da početkom jeseni bude realizovano njegovo izdavanje.

Upoznajte nas sa vašim poslednjim studijskim materijalom u nekoliko rečenica.

Relja (Deathonation): Poslednji studijski materijal Dragged into the Beyond snimili smo na proleće prošle godine, a objavili smo ga u avgustu. Radi se o old school thrash metalu, sa nekim primesama death/speed/heavy metala. Najbolje da ne pričam puno, muzika priča sama za sebe, pa ko voli, nek izvoli.

Luka (Quasarborn): Trenutno završavamo album prvenac u svom studiju, a jedini objavljen materijal je pesma „Danse Macabre“, za koju smo snimili i spot koji možete videti na našem YouTube kanalu.

Igor (Superhammer): Superhammer je tokom 2016. godine izdao nekoliko singlova, tačnije tri, pre nego što su se stvorili uslovi za novi ulazak u studio kod našeg prijatelja i dugogodišnjeg producenta, Luke Matkovića. Novi materijal će biti zapravo pet pesama od kojih su dve naše stare, ponovo snimljene i tri obrade. Jedna će biti prijatno iznenađenje, jer smo dobili dozvolu da obradimo pesmu velikog svetskog benda. Vandal, naš prijatelj i kolega iz benda Infest (ako je to uopšte potrebno naglašavati), nam je obezbedio potrebne kontakte i na tome smo mu veoma zahvalni.

Uporedite reakcije fanova i štampe na vaš rad ovde kod nas, i u inostranstvu?

Relja (Deathonation): Reakcije su razne, kao i uvek. Nakon ovakve godine, ispunjene raznim svirkama, od onih gde nas petorica stojimo na bini dimenzija 2x2m, gde nam se kose upetljavaju u čivije od gitara, pa do nastupa u maloj sali Doma omladine, upoznali smo mnoge ljude, samim tim i susreli se sa svim i svačim. Posle svega, gorivo za rad nalazimo kad prvi put vidimo ljude, a oni već nose Deathonation prišivače koje su sami napravili! Bilo bi glupo ne pomenuti i one negativnije reakcije, da li od strane kolege ili nekog kritičara. Ukoliko nam je neko ukazao na neku manu ili falinku, trudimo se da je ispravimo, ukoliko je ta stavka na koju neko ukazuje nama bitna. Reakcije van granica Srbije su zadovoljavajuće, dovoljno govori činjenica da je veći broj prodatih CD-ova otišao van Srbije.

Posle svega, gorivo za rad nalazimo kad prvi put vidimo ljude, a oni već nose Deathonation prišivače koje su sami napravili

Luka (Quasarborn): Zapravo, reakcije i kod nas i „napolju“ su odlične! Jako smo zadovoljni reakcijama na objavljen spot i na nastupe. Mi smo ekipa koja preko 12 godina svira zajedno i imamo dosta iskustva na raznim poljima, i ljudi to prepoznaju.

Igor (Superhammer): Na domaćem terenu smo zadovoljni reakcijama na naš materijal, kao i na poslednji live nastup gde je nova postava imala premijeru. Naravno, uvek može bolje, ali u ovoj fazi razvoja benda, koja predstavlja tranziciju, transformaciju benda u ovaj novi, nadamo se, konačan oblik, nemamo razloga da budemo nezadovoljni. Naprotiv. Sa druge strane, dok su na domaćem planu stvari krenule uzlaznom putanjom, u inostranstvu smo praktično još uvek neprimećeni. Mada, radimo na tome i nadamo se da ćemo konačno uspeti da svoju muziku plasiramo i van granica Srbije.

Da li možete da povučete paralelu između vašeg benda i ostalih bendova na sceni? Mislim na recimo tri benda koje pratite i cenite. Po čemu ste slični, po čemu različiti? Šta biste uputili kao pohvalu ili kritiku tim bendovima?

Relja (Deathonation): Trudimo se da sarađujemo sa mnogim bendovima sa scene, ima većih – profesionalnijih bendova i manjih – zainteresovanijih bendova. Izdvojio bih Deadly Mosh, War Engine i Riverroth. Svaki zadovoljava određen deo mene, Kragujevčani su prepuni dobrih melodija, War Engine su HC thrasheri s najboljom energijom uživo, a Riverroth zadovoljava onaj old school deo mene.

Luka (Quasarborn): Najveća razlika je verovatno u tome što mi u samom bendu imamo kompletan tim za realizaciju jednog albuma. Ja se bavim snimanjem, miksovanjem i produkcijom, dok je Tihi zadužen za dizajn i kompletan vizuelni identitet. Trudimo se da sve što radimo bude na najvišem mogućem nivou u tehničkom smislu, jer tako najbolje možemo da se predstavimo publici. Od raznih kolega sa scene smo mnogo naučili (a, i oni od nas), i međusobno se uvek pomažemo. Mislim da je najveća kritika u tome što niko od nas zapravo ne posvećuje bendu dovoljno vremena, ali je ona i neopravdana, jer je to u uslovima u kojima živimo nemoguće.

Trudimo se da sve što radimo bude na najvišem mogućem nivou u tehničkom smislu, jer tako najbolje možemo da se predstavimo publici

Igor (Superhammer): Generalno, paralela se pre svega može podvući po pitanju problema koji nas muče sve zajedno. Manjak materijalnih sredstava je glavna stavka koja nas sve dotiče, u negativnom kontekstu naravno. Mada, kao i svi ostali, i mi se dovijamo kako znamo i umemo i ne bunimo se, to je naša realnost i nema kukanja. Samo napred i glavom kroz zid. Ja lično pratim, a ovo važi i za moju suprugu, puno domaćih bendova i mislim da verovatno 50% muzike koju slušam otpada na njih. Ako bi morao da izdvojim tri koja bi pomenuo, to bi bili Infest, Claymorean i majku mu, Deadly Mosh. Recimo. Ponavljam, ovo je izbor pod moranjem. Infest je najuspešniji od izdvojene trojke, a imajući u vidu da je istovremeno i najekstremniji, zaključak bi bio da bi od Vandala moglo štošta da se nauči po pitanju vođenja benda. Claymorean je stilski različit, a u biti vrlo sličan bend. Temelj Claymoreana je bračni par Garčević koji daju studijski materijal svetske klase. Oni jednostavno ne znaju da napišu lošu pesmu. Manjak živih nastupa i adekvatnog promotivnog materijala su dve stavke koje Claymorean trenutno sprečavaju u zauzimanju značajnijeg mesta na sceni i to ne samo domaćoj. Kao treći sam izdovojio moje prijatelje iz Kragujevca, Deadly Mosh. Sjajna ekipa ljudi, sjajan materijal, produkcija istog na svetskom nivou. Poslednji album je remek delo domaćeg metala. Manjak aktivnosti u poslednje vreme znači samo jedno, da se spremaju za snimanje novog materijala. Iskreno, jedva čekam.

Domaća scena, po vašem mišljenju? Gde se nalazi danas ako je poredite sa inostranom underground scenom?

Relja (Deathonation): Ima puno sjajnih bendova kod nas (Putrid Blood, Alitor, Quasarborn itd.). Iskreno, od underground scena, pratim samo našu, plus par manjih stranih bendova, tako da ne mogu baš da uporedim realno. Mada, siguran sam da onaj ko traži taj i nađe, ono što nema kod nas, sigurno ima na nekoj drugoj underground sceni, pa i obrnuto.

Luka (Quasarborn): Mislim da je izuzetno jaka i obiluje raznolikim zanimljivim, kvalitetnim bendovima. Meni se, recimo, ne dopada nešto preterano kako izgleda evropska stereotipna underground ekstremna metal scena. Mnogo više volim američki metal, a to tamo (a, ni u Evropi) danas više skoro i da ne postoji u tom obliku. Međutim, tu su uvek bendovi koji izlaze iz svih ovih okvira i stvaraju svoj identitet, i takvi su uvek najbolji, a i publici najdraži.

Igor (Superhammer): Inostranu scenu poznajem samo kroz diskografsku aktivnost bendova i gostovanja istih u Srbiji. Ne mogu da govorim iz perspektive muzičara, jer nisam svirao sa Superhammerom preko granice i tek kada to uradim, daću sebi slobodu da diskutujem na tu temu. Sa druge strane smatram da domaća scena, pored svih problema, nudi solidan broj kvalitetnih bendova i albuma koji su produkcijski na visokom nivou. Potencijal postoji i očigledan je, ali kao što sam već rekao, materijalni faktor nas sve poglađa, jer smo mi u undergroundu zapravo ogledalo socijalnih dešavanja u državi. Ali napominjem još jednom, puno bendova izdaje jako dobre albume, što mene čini izuzetno zadovoljnim. 2017. preti da bude jedna od uspešnijih godina kada je u pitanju izdavačka aktivnost metal bendova.

Live nastupi, koje su mogućnosti kod nas? Da li ste zadovoljni klupskim uslovima? Da li ste zadovoljni festivalskom ponudom i mogućnostima da nastupite na istim?

Relja (Deathonation): Što se tiče live nastupa, ima nekoliko festivala na kojima smo nastupali (Zlo festival, Festival Srpskog Podzemlja, United Metal Festival…). Tu su uslovi za nastupanje najbolji… malo veća bina, bolja oprema, veća sala… S druge strane u manjim klubovima redovno se susrećemo s raznim problemima tehničke prirode, što je cena koja mora da se plati, al’ kad se ti problemi prevaziđu, osmeh je na licu i cepaj. Smatram da je takva zemlja da ne možemo očekivati uvek sve na tacni, neke stvari koje se na drugim mestima podrazumevaju, ovde su misaona imenica.

Luka (Quasarborn): Mogućnosti za ozbiljne live nastupe su jako loše. U Beogradu je definitivno najbolji prostor Dom omladine, mada ima i par drugih, ali nisu na tom nivou. Što se tiče festivala, u Srbiji oni slabije zastupaju ekstremnije pravce muzike, a i često ponavljaju učesnike, što ne ostavlja baš mnogo prostora za bendove poput nas. Čast izuzecima!

Igor (Superhammer): Taj deo nije na potrebnom nivou. Imam utisak da je prostora za sviranje sve manje i da se sve svodi na nekoliko mesta. Možda veći gradovi nisu pogođeni u tolikoj meri ovim trendom, ali mi u provinciji jesmo. U mojoj Inđiji, organizacija metal svirke je naučna fantastika. Mada, takođe, čini mi se da se bendovi po Srbiji još uvek dobro snalaze i sa ovako otraničenim resursima. Što se festivala tiče, tu mi se čini da stvari stoje malo bolje. Nekolicina ih se održava redovno, a Festival Srpskog Podzemlja na primer, postaje institucija kada je okupljanje metal bendova u pitanju. Naravno, ni pokušaji da se underground metal bendovi integrišu u multižanrovske festivale ne škode, ali ja sam nekako ipak pristalica da mi budemo svoji na svome. Jebi ga, ja jednostavno nisam pristalica opcije da delim binu sa ekipama koje nisu metal ili sličnog opredeljenja. Mahom, sa takvim ljudima ja nemam puno zajedničkih stvari i ne volim svirke mešovitog karaktera.

Nisam pristalica opcije da delim binu sa ekipama koje nisu metal ili sličnog opredeljenja

Bliži se vaš nastup na Exit festivalu, šta vi kao bend očekujete od tog nastupa? Šta publika može da očekuje od istog?

Relja (Deathonation): Prvo bih, Milane, zahvalio tebi na pruženoj prilici da nastupimo na Exit festivalu koji počinje uskoro. Taj nastup nam je u svakom smislu poseban, Rodoljub (bas gitarista) će po prvi put nastupiti sa nama, pored toga imamo priliku da budemo deo nečeg velikog, a i da zasviramo sa nemačkim legendama thrash metala – Destruction.

Luka (Quasarborn): Uvek je lepo nastupiti na velikoj bini u vrhunskim uslovima, tada bend može da se pokaže u pravom svetlu. Publika od nas može očekivati brzu i energičnu svirku, i još energičniji nastup!

Igor (Superhammer): Nastup Superhammera na Explosive bini Exit festivala je zapravo poslednja faza transformacije benda. Nagrada za upornost i istrajnost koju smo demonstrirali proteklih godinu i po dana supruga i ja. Ono što stara ekipa nije uspela, ova jeste. Dakle, nova, sjajna postava, nove pesme i puno energije. Prosto. Repertoar je bitno drugačiji, ali pristup je isti. Bez kompromisa. Nema tu puno filozofije.

Koji bend posebno čekate da čujete/vidite uživo na Exitu?

Relja (Deathonation): Ove godine, što se tiče celokupnog programa Exit festivala, pored programa Explosive bine, apsolutno ništa mi nije zapalo za oko. Bendovi na koje ću 100% otići su Arkona, Discharge, Void Inn, Sacramental Blood, Quasarborn, Chronosphere i Destruction. Dane pred Exit posvetiću preslušavanju nekih od ostalih grupa, pa verujem da će se na toj listi naći još imena.

Luka (Quasarborn): To bi bio Discharge! Destruction sam gledao već tri puta, pa mi nije baš toliko zanimljiv. Čuo sam da su The Black Dahlia Murder odličan koncertni bend, pa ću i to overiti sigurno iako ih ne slušam. Biće zanimljivo videti i kolege s domaće scene na velikoj bini.

Igor (Superhammer): Ove godine Samael definitivno od headlinera. Njih sam imao želju još davnih dana da gledam, a nekako se posle svih ovih godina desilo da sviramo isti dan kada i oni, tako da je zadovoljstvo dvostruko. Što se ostalih tiče, puno domaćih bendova sam se nameračio da gledam. Dosta mojih prijatelja i poznanika će biti na bini tokom trajanja festivala, tako da ću/ćemo definitivno biti konstanto blizu bine.

Podelite sa nama neku zanimljivost iz nedavne istorije benda. Neku ludu i otkačenu situaciju koju ste doživeli svi vi u bendu ili deo vas, a da je vezana iskuljučivo za to što ste deo benda. Sa probe, nastupa ili nečeg trećeg…

Relja (Deathonation): Krajem prošle godine, prijavili smo se da nastupimo na poznatom trgu „Kod Miletića“ i dobili smo odgovor da im ne treba nešto previše hardcore, ali da im pošaljemo neku pesmu, pa će nam reći konačno. Poslali smo im, realno, najblažu pesmu s albuma („The Hunt is on“) i nekim čudom oni su prihvatili. Pre nas nastupio je dečiji hor, a posle nas neki DJ. Početak našeg nastupa je bio mučenje… ali to je zanemarljivo. Ubrzo smo se svi ugrejali. Ono šta je najzanimljivije jeste činjenica da su nezanemarljiv deo publike činila mala deca do deset godina i njihovi roditelji. Deca su skakala i smešila se. Mogu reći da je za mene to pokazatelj da se svi rađamo bez predrasuda, čistih misli, a da sve suprotno tome jeste proizvod raznih drugih uticaja koje je nepotrebno pominjati.

Luka (Quasarborn): Poslednje tog tipa što se desilo je bilo kada smo se vraćali sa Revolution festivala iz Rumunije… Nakon svirke propraćene burnom noći i džemovanjem na džem stejdžu, nismo mogli da nađemo hostel, pa smo lutali po gradu, lupali na vrata raznih hostela koji nisu hteli da nas prime i na kraju seli ne-baš-trezni u auto i odvezli se direktno za Beograd u ranim jutarnjim časovima. Dobro da smo stigli živi.

Igor (Superhammer): Uh, ne znam da li je to dobro ili ne, ali mi baš i ne spadamo u kategoriju sa puno zanimljvih priča, jer nam je kao porodičnim ljudima (mislim na suprugu i mene), vreme vrlo isprogramirano, što znači da smo fokusirani na rad i muziku pre svega. Ko bude čitao ovaj tekst, ostaće uskraćen za neku takvu zanimljivost, jer smo nas dvoje matori daveži koji muzikom beže od dnevne rutine i kolotečine života radničke klase. A i iskreno, pamćenje me ne služi kao nekada, možda je i bilo, ali ne mogu da se setim trenutno.

Planovi za skoriju budućnost, šta možemo da očekujemo od vas?

Relja (Deathonation): Planovi za budućnost su nam da se što više družimo i da što više sviramo. Potrudićemo se da od toga napravimo veću i ozbiljniju priču. Radimo na novom albumu, planiramo i neke spotove da radimo, ali o tome više kad dođe vreme.

Luka (Quasarborn): Privodimo kraju snimanje albuma i nadamo se da ćemo ga što pre objaviti! U trenutku kad ovaj intervju bude objavljen, verovatno će i Quasarborn TV (uživo snimak sa Fakulteta Dramskih umetnosti) ugledati svetlost dana (i jeste, pogledajte ga OVDE – prim.ur). Ideja je da nekom turnejicom, i što brojnijim svirkama ispromovišemo ta izdanja. Želja nam je da odmah zatim krenemo rad na drugom albumu i da ga što pre snimimo, imamo dosta ideja.

Igor (Superhammer): Vreme Superhammera tek dolazi! Nisam baš bio dobar u prognoziranju razvoja benda u prošlosti, ali se sada uzdam u trud, vreme i rad koji ulažemo u muziku koju stvaramo. Period stagnacije je ostao iza nas, a sada lagano grafikon rasta pokazuje uzlaznu putanju. Uskoro dugo najavljivani EP, sledeće godine full length album, jedan ili dva spota sigurno i veći broj live nastupa nego do sada bi bili osnovni parametri za rad u bližoj budućnosti. Mada, nije teško postići veći broj live nastupa nego što ih je Superhammer imao u protekle dve godine. Bilo kako bilo, svojski ćemo se potruditi da bend dignemo na mnogo viši nivo.

Za kraj ovog intervjua, pogledajte i poslušajte koju poruku su članovi ovih bendova imali za sve posetioce ovogodišnjeg EXIT festa. Vidimo se na Explosive bini! \m/