Deathonation – Dragged into the Beyond

Sama činjenica da je mlad bend uspeo sam da realizuje tako kolosalan poduhvat, kao što je full-length album, je za svako poštovanje i ostaje samo da se nadamo da će u radu na budućim ostvarenjima primenti sva iskustva stečena u radu na Dragged Into the Beyond

• Žanr: Thrash Metal
• Izdavač: Samoizdanje, 2016.
• Web: Facebook
• Piše: Igor Stanić

Leto gospodnje, 2016. se polako približava svom koncu, a period svođenja računa, pravljenja kojekakvih anketa, lista, izvođenja raznoraznih zaključaka polako dolazi. No, pre nego što uđemo u ovu prednovogodišnju novinarsku rutinu, ukazala se prilika da se realizuje recenzija mlađanog thrash benda Deathonation, i njihovog debitantskog albuma Dragged into the Beyond. Dakle thrash još jedared ove godine. Prve pohvale na račun mlade gospode iz novosadskog kvinteta idu zbog vrlo profesionalnog pristupa i odnosa prema ovom obliku promotivnog rada, kao i odnosa prema novinaru/recenzentu, čija je kolekcija sada bogatija za jedan CD. Estetski momenat, tj. vizuelno rešenje koje prati materijal je jako dobro, zaista, mada smo to nekako od gospodina Tare Kerca i očekivali. Dakle +20 na prve dve stavke.

Estetski momenat, tj. vizuelno rešenje koje prati materijal je jako dobro, zaista, mada smo to nekako od gospodina Tare Kerca i očekivali

Naravno, pošto je ipak najbitnije ono što nam se servira kroz zvučnike, muzičkom delu ćemo posvetiti mnogo više pažnje, jer postoji nekoliko dilema u vezi učinka Deathonationa koji je materijalizovan u vidu 10 pesama koji čine album. Prvo, produkcija je u najmanju ruku skromna. Prepostavljam, pošto je reč o ekipi čiji prosek godina još uvek nagoveštava manjak izvora finansiranja i materijalnih resursa, da je ekonomski faktor bio presudan da tehnički album zvuči, kao što sam već rekao, skromno. U neko drugo vreme, to možda ne bi bila bog zna kakva stavka, ali ne treba zaboraviti da je nekoliko albuma bendova sa prefiksom thrash zapravo pomeralo produkcijske standarde na aktuelnoj sceni i tu prevashodno mislim na poslednje albume Space Eatera, Alitora i Deadly Mosha, koji su na svetskom nivou kada je reč kvalitetu tehhnikalija. Dakle, iz mogu ugla, pravo rešenje bi bilo da se snimio manji broj pesama, možda da se čak primeni popularno rešenje zvano EP i da se sav kvalitet skoncentirše u tri, eventualno četiri pesme. Ali ako su momci hteli album, jedini način da ovo sve nekako opravdamo je kačenje etikete old school. Što baš i ne impresionira, kako god da okrenemo.

Sa druge strane, rifovanje i aranžiranje, tj. kvalitet pisanja pesama varira od sjajnih do vrlo prosečnih momenata. Zaista je u gomili gitarskih rifova vrlo lako razdvojiti jako dobre od ne tako dobrih, problem je opet koncentracija kvaliteta, jer se na albumu prečesto dešava da nekoliko dobrih ideja ode u zaborav kada se razblaže sa par loših. Vokalna rešenja boluju od gotovo identičnih simptoma, koji su u ovom slučaju prilično hiperbolisani i smatram ih najlošijim segmentom celog albuma. Dosta stereotipnih rešenja, sve je to moglo puno, puno bolje… Sa druge strane, ono što je zanimljivo, atmosfera albuma je zapravo jako dobra i možemo samo na kraju sa žaljenjem da konstatujemo da je ekipa zapravo samo platila danak neiskustvu, te da su nekoliko ishitrenih odluka (lični utisak) i nedostatak pravog producenta, koji bi Deathonation vodio kroz ceo proces stvaranja albuma, (a to ne podrazumeva samo snimanje, miks i mastering, već i aranžiranje, traženje zvuka i izraza benda), uticali da album u konačnoj formi zvuči solidno, ali daleko od svog pravog potencijala.

Rifovanje i aranžiranje, tj. kvalitet pisanja pesama varira od sjajnih do vrlo prosečnih momenata

Za kraj, ponoviću, bez obzira na malo oštriju kritiku ovoga puta, koja zapravo ima za cilj da da jedno nepristrasno mišljenje i par smernica za nastavak karijere, sama činjenica da je mlad bend uspeo sam da realizuje tako kolosalan poduhvat, kao što je full-length album, je za svako poštovanje i ostaje samo da se nadamo da će u radu na budućim ostvarenjima primenti sva iskustva stečena u radu na Dragged Into the Beyond. Ekipi puno sreće u budućnosti, potencijal postoji, a da li će znati ga da iskoriste, ostaje da se vidi, odnosno čuje.

Deathonation – Dragged into the Beyond spisak pesama:

1. Dragged into the Beyond
2. No Life ’til Thrash
3. The Hunt Is On!
4. Mountain of Fear
5. Death Is the End
6. Evil Voice
7. Victim of the Night
8. Shred to Pieces
9. Soulstealer
10. Mummified