Sa nama su članovi beogradskog Abonosa, gothic metal sastava koji je trenutno jedan od vodećih na našoj metal sceni. Iza sebe imaju mnogo zapaženih nastupa, a ono što je karakteristično za njih je veoma originalan pristup muzici, kao i interesantna postava, sa dve devojke na vokalima i klavijaturama.

Ovaj poveći intervju (pre bi se moglo reći prijateljsko ćaskanje) je odrađen 1. oktobra 2002. u beogradskom klubu KST, po završetku gothic večeri, u veoma opuštenoj atmosferi. Počeli smo sa Jakšom, da bi se potom i Marta i Marija pridružile…

  • Pitanja: Nebojša Lakić
  • Odgovori: Jakša (gitara), Marta i Marija (vokali, klavijature)
  • Web: Myspace.com/abonos
  • Copyright: SMP, 2002.

SMP: Pozdrav Jakša. Evo, ti nam kaži nešto o istoriji benda, kratki info o bitnijim detaljima vaše prošlosti.

Jakša: Bend je osnovan pre otprilike dve godine. Postava izgleda ovako: Jakša – gitare, Vrle – gitare, Marta i Marija – vokali, klavijature, Vlada – bas, vokal i Milan – bubnjevi. To je postava koja aktivno radi već oko godinu i po. Do sad smo održali tačno 16 svirki, to smo baš danas izbrojali (smeh). Prilično smo aktivni koncertno. Za sad iza sebe imamo jedan demo snimak, planira se album, ali malo ćemo sačekati, jer hoćemo da ga uradimo kako treba. Nećemo da žurimo kao što smo sa ovim snimkom, pa je ispalo onako traljavo, tako da će to sačekati dok skupimo lovu ili eventualno neke sponzore. Taj demo može da posluži onako kao informacija, vrteo se na radiju… Takođe imamo web site – Abonos.cjb.net. Tu se mogu naći informacije o koncertima i albumu koji sledi uskoro…

U svakom slučaju – da li strani izdavač ili domaći?

Jakša: Pa, bilo bi dobro domaći za početak, mada slaćemo mi to i u inostranstvo, Nemačku, tako da ćemo videti…

Kažite mi da li ste pre Abonosa svirali u nekim bendovima?

Jakša: Pa gitaru sam počeo da sviram između osnovne i srednje škole. Bilo je tu nekih neozbiljnih bendova, čisto učenje i rekreacija. Ali evo, recimo, prvi ozbiljniji bend mi je bio Datura Stramonium, neki moderni death metal, imali smo i violinu…, a spomenuo bih i Bombarder.

Marija: Ja nisam svirala u nekim ozbiljnijim bendovima, to su uglavnom bili pubertetski punk bendovi iz škole (smeh), zajedno sa bratom, od kojeg sam pokušavala da napravim ovo što je sad Abonos. Ja sam uglavnom pevala prateće vokale i eventualno svirala klavijature, tu i tamo.

O.K. Evo, da pitamo Mariju za tekstove. Ko piše tekstove? Znam da su kombinacija tri jezika – srpskog, engleskog i latinskog, kako je do toga došlo?

Marija: Ovako, srpski jezik – to je moja ideja (smeh)…

…Svaka čast za ideju… (smeh)

Marija: (smeh)…Mada oni pokušavaju da uvedu što više engleski jezik…

Jakša: Ko pokušava?

Marija: …i latinski, protiv kojeg nemam ništa, ali protiv engleskog imam (smeh).

Jakša: Srpski najviše forsiramo, znači prvenstveno srpski, a engleski povremeno u nekim refrenima gde treba.

Marija: Sad radimo novu pesmu čiji je radni naziv ‘Srpska pesma’ (smeh)…

Nek’ i ostane takav naziv… (smeh)

Marija:… (smeh) Važi.

Kaži nam kakva tematika se najviše vrti kroz tekstove?

Marija: U principu zavisi. Ili par ljudi radi na nekom tekstu, ili Marta tripuje neke svoje filozofije (smeh)…

A pošto se i Marta pojavila, može i ona odmah da odgovori. Pa Marta, kaži nam o čemu su tekstovi grupe Abonos, kombinacija tri jezika…

Marta: Pa ne znam, nama je bilo interesantno da pevamo na srpskom, pošto to i nije baš često, a onda smo ubacili i engleski radi fore, da mešamo malo jezike…

A šta je sa latinskim? Poslovice ili…?

Marta: Samo izrazi, ništa više…

Marija: Pevali bi mi i na staroslovenskom da ga znamo (smeh).

Marta: Tekstovi su uglavnom istripovani, filozofski, mračni…

Jakša: Nemamo neku konkretnu temu, nisu konceptualni…

Marija:…Ima i epskih…

Jakša: Svi radimo u nekom svom fazonu, tako da su dosta raznovrsni…

Marta: Hoćeš da ti otpevamo? Novu ‘Srpsku pesmu’? (smeh)

Može, da čujemo i to.

Marta, Marija: (pevaju, i to odlično).

Svaka čast! Šta reći osim – aplauz!

(Masovni smeh)

Kažite mi, da li je originalna ideja bila da bend ima muške i ženske vokale?

Jakša: Jeste, to je originalna ideja. U početku je pevao Ćira, stari pevač, ali tad smo se i drugačije zvali. Kasnije smo zvali Vladu, koji je odličan pevač, a zadužen je i za bas gitaru koju jako dobro svira…

…koju odlično svira, s obzirom na svoje godište.

Jakša: Pa tako je.

U redu. Kažite mi kako se dogovarate koja će u kojoj pesmi svirati klavijature?

Marta: Nema dogovaranja. Smišljamo delove na klavijaturama same, koja šta smisli to i svira.

Dobro, sad mi recite nešto o vašem obrazovanju – muzička škola, časovi?

Marta: Ja sam išla samo na solo pevanje, jedino Marija ima završenu nižu muzičku školu.

Kako ste vas dve zadovoljne vašim pevanjem, i uopšteno izvedbom pesama uživo?

Marija: Pa, ne nešto preterano, jer se često javlja problem oko ozvučenja. U principu, nikad sebe ne čujemo na samom nastupu, tako da je sve stvar vežbe.

Da li prvo pravite muziku pa tekstove ili obrnuto?

Marta: Uglavnom prvo muziku, pa onda odvojeno uradimo tekstove, pa ih uklapamo…

Marija:…tematski, a i verbalno.

A probe? Koliko često radite iste?

Jakša: Otprilike jednom nedeljno, čisto da održmo kontinuitet…

Marija:…Mada se dešavalo da celo leto ne održimo ni jednu (smeh)…

…(smeh) Poznato mi je to.

Jakša: Uglavnom najbolje zvučimo na koncertu kad nemamo probe.

(Masovni smeh)

Jakša: Tad je najiskrenije…

(Masovni smeh)

Kažite mi, koji vam je u karijeri najbolji koncert, a koji najgori i zašto?

Jakša: Pa evo, kao najbolji bih izdvojio onaj na stadionu OFK Beograd, gde smo svirali kao predgrupa Ribljoj Čorbi. To je bilo najozbiljnije, najbolja organizacija, najbolje ozvučenje, i za nas najbolji doživljaj, svirati pred toliko ljudi nije mala stvar. Tu smo bili prilično pripremljeni psihološki, i ovako navežbani, tako da mislim da smo tu bili najbolji.

Evo, Marija neka nam kaže za najgori.

Marija: U Festu, kad sam bukvalno gutala znoj sa Vladinog čela, pošto smo morali da delimo mikrofone jer je oprema bila krš. Jedan mikrofon je riknuo (smeh).

O.K. Evo jedno interesantno pitanje: kako to da ste se vi, koji slušate raznorazne vrste metala, a kako mi se čini, gothic vam i nije baš na prvom mestu, odlučili da svirate upravo taj žanr?

Jakša: Nismo mi to odlučili da sviramo. Svako pravi pesme u svom fazonu. Moji rifovi mogu da budu neki thrash i power, Marijini mogu da budu neka srpska srednjovekovna ili moderan gothic metal, znači svako pravi pesme u svom fazonu, pa kad se sve to sklopi, to najviše zvuči kao gothic metal, tako smo se deklarisali, iako tu u principu ima svega.

Dobro. Ajde sad da vas pitam za omiljene bendove, kako sa domaće tako i sa strane scene. Počnimo od Marte.

Marta: Ajoj, uh…

Ne moraš ih redom slagati, ne bih ni ja uspeo…

Marta: Nevermore…

Tako je najiskrenije!!!

Marta: (smeh) …Symphony X, zatim… Stigmata IV… pa da kažem i Nightwish, Kamelot…

Odlično! Oduševljen sam. A što se tiče domaće scene?

Marta: Pa, Kraljevski Apartman.

Marija: (Nestrpljivo) Samo požuri, pošto mi trenutno svira omiljeni bend (u drugoj prostoriji je upravo počela Cradle of Filthova – ‘No Time To Cry’ – prim.ur) (smeh).

Dobro, kaži nam na brzinu svoj omiljeni bend?

Marija: Cradle of Filth, Cradle of Filth, Cradle of Filth… (smeh). Dobro, Deep Purple, Led Zeppelin, hard rock bendovi ’70-ih godina, a ovi sad… Pa Amorphis, Nightwish, Therion, Rhapsody, Gardiani…

Marta: Zaboravila sam Kreator…

Dobro, da vidimo Jakšu. (Marija je odletela da ispoštuje Cradle)

Jakša: Uh, evo – Nevermore, Annihilator, Testament, Moonspell…

Šta ti je trenutno u CD playeru?

Jakša: Novi Rage (smeh)

A što se tiče domaće scene, da li misliš da je na zadovoljajućem nivou, šta bi trebalo promeniti, i šta sa ovom zavisti i svađom koja je prisutna?

Jakša: Pa ne znam šta bi trebalo da se menja pošto i nema mnogo toga… Ta zavist i svađa je bezveze stvar. Mislim da je scena sve jača, kao što je bila, recimo 1991., pa je onda bila jedna ogromna pauza, i mislim da se sad sve polako vraća, što je pozitivno. Evo, omiljeni bendovi: Rapid Force, Demoniac od ovih starijih, od novijih May Result, Kraljevski Apartman…

Kažite mi sad konkretno: kad će vaš bubnjar početi da koristi duplu bas pedalu, jer je to po meni jedini nedostatak u vašoj muzici?

Jakša: Pa planira. Evo već sad sa jednom papom pokušava da simulira dve. Čim skupi neku kintu, jer sam radi, ima ženu i dete, pa čim skupi pare – kupujemo to.

Kako se to sve uklapa, taj njegov posao, zena i dete u vase koncerte?

Jakša: O.K., snalazi se. Nađe vremena za to. To ga interesuje, voli to što radi. Ima neki stariji stil, hard rock, Purple i to, tako da je to interesantna kombinacija.

Bližimo se kraju. Evo jedno opušteno pitanje: da imate jednu jedinu želju na svetu, nešto kao od duha iz lampe, koja bi bila?

Jakša: Uh, uh, teško pitanje. Ne znam, morao bih da razmislim…

Marta: Ja znam – da pevam sa Warrel Daneom (Nevermore – prim.aut) na bini!

Totalno iskrena želja!

(Masovni smeh)

Evo recimo, koji bend bi sad voleo da vidiš uživo, ili s kim bi želeo da deliš binu?

Jakša: Nevermore ili Annihilator, to je definitivno.

O.K. I za kraj, kažite mi šta očekujete od budućnosti, da li mislite da ćete moći da živite od vaše muzike, ili jednostavnije: budućnost – svetla ili tamna?

Marta: Pa nadam se svetla, ali ne verujem da od toga može da se živi. To nisam sigurna…

Marija: Pa nadamo se svirkama…

Jakša: Nema veze da li može da se živi, radimo to zbog sebe prvenstevno, tako da, i to nam je dovoljno… za sad.

Neka poruka za posetioce našeg site-a?

Jakša: Pa evo… slušajte ono što volite…

Marija: Radite to…

Marta: …da, radite to ISKRENO!

(Masovni smeh)

Komentari