Nakon sjajne fešte black metal teškaša Mayhem i Marduk i subote o kojoj smo već detaljno zborili na našem sajtu, imali smo i svojevrsni after party za prekaljenije čuvare plamena, u organizaciji nama srcu dragih Nekroskop Booking.
-
- Nastupili: Kawir + Kolac
- Lokacija: Klub Fest, Zemun
- Datum: 06.10.2026.
- Tekst: Slobodan Trifunović
- Foto: Ana Paštrović
Kao što smo već više puta apostrofirali, ova skupina je skoncentrisana na dovođenje imena koja se vrlo teško i retko vide na ovim prostorima, te je takav postulat važeći i za ovaj put, pa smo prošlog utorka imali priliku da ugostimo stari grčki kultni bend Kawir. Ovaj bend pripada generaciji koja je posle imena kao što su Rotting Christ, Varathron i Necromantia dalje kalila, u dubini podzemlja, tradicionalni stil svoje zemlje, ipak ostajući dalje od svetala velikih pozornica i rezervisana samo za najposvećenije, što naravno nema veze sa kvalitetom prezentovanim na njihovim izdanjima do dana današnjeg. Bend od samog starta predvodi gitarista Therthonax koji, uz česte promene postave gazi do današnjih dana, a Kawir je specifičan po snažnom uticaju tradicionalne muzike u njihovom metal stilu i obrađivanju prastarih tema grčke mitologije na veoma posvećen način. Sve u svemu, izuzetno primamljiva ponuda za videti ako ste poznavalac ovako specifične provinijencije, te je klub Fest bio zacrtan debelim slovima u našem kalendaru. Nažalost, odlična poseta od subote nije se prelila na ovaj koncert, te se svega nekih osamdesetak duša okupilo da čuje himne božanstvima s Olimpa. No šta da se radi, ja nisam bio na gubitku…
Za otvaranje i kao izbor za doček naših komšija odabrani su dugovečni Beograđani Kolac, koji eto već dve decenije postoje na našoj sceni, za šta im treba skinuti kapu, ali moram iskreno reći da nisam preteran fan njihove muzike, blago rečeno. Posebno se to primetilo na početku seta, gde su bile zastupljenije mid tempo numere, dok su kasnije one sa više black/thrash uticaja ipak jače razmrdale fanove. No, sve mi se ipak svodi na neko presviravanje momenata koje sam već čuo u daleko boljim verzijama drugih bendova, ali ruku na srce, Kolac dobro svira i očigledno ima svoju publiku. Ja ni posle nekoliko susreta uživo s njima nisam ostao ubeđen i čisto sumnjam da će se to ikad promeniti. Svakako je to moj problem, a bend sigurno nastavlja svojom trasom.
Vreme je da na scenu stupi glavni bend, uz veoma efektan početak. Naime, od ove godine članica sastava pod imenom Megaira, ukrašena rogovima koji nisu spali do kraja svirke, uz miris tamjana i prinošenje krvavog pehara započinje ceremoniju, a takođe će svojim vokalom potpomagati bend gde treba tokom celog nastupa. Ubrzo potom petorka predvođena sitnim, ali istrajnim Therthonaxom joj se pridružuje i moram ovde da napomenem da sam pronašao njihovu vizuelnu prezentaciju pomalo čudnom. Bend se na promo fotografijama pojavljuje skladno tematici koju obrađuju, na šta mi njihov klasičan corpse paint imidž uopšte nije pasovao, pri čemu mi se posebno isticao vokal Porphyrion sa njegovim blasemičnim ogrlicama oko vrata.
Treba ovde apostrofirati da je nastup najavljen kao proslava debi albuma To Kawirs, ali se bend izgleda odlučio da nam prezentuje njegovu EP verziju sa pet pesama, dok je ostatak liste poslužio za šetnju kroz decenije, sa akcentom na izvrsni Isotheos iz 2012. godine, kome su pripale tri poslednje pesme u setu, koje su i izmamile najbolju reakciju okupljenih fanova. Kao što je već tradicionalno za Fest, zvuk je sasvim pristojan, bend je dobro usviran, a posebno bih bacio akcenat na mlađeg bubnjara Agisilaosa, koji je baš nemilosrdno odsvirao set, dok klavijature i ostali ukrasi, nažalost ali očekivano, idu sa trake.
U ovakvim melodičnim momentima se Kawir i najbolje snalazi i budi nostalgiju ka lovorikama ovenčanom starom grčkom BM stilu, koji je tokom godina mutirao u raznim pravcima, ali eto, dobro je da imamo bendove kao Kawir koji i dalje tvrdoglavo čuvaju stare vrednosti. Kraj nekih sat i deset minuta nastupa pripada Himni Bahusu, na kojoj Megaira izlazi u provokativnoj odeždi koja jeste izmamila uzdahe okupljenih satira, ali ipak, kao što već pomenuh, razbija auru kojom Kawir upravlja.
Ipak, sve u svemu, bilo je to jedno specifično veče i nastup vredan pažnje, kako po kvalitetu prezentovane muzike, tako i po činjenici koliko je kuriozitet videti ovako posebne bendove kod nas. Hellenic Serbian alliance, kako je to proklamovao natpis na merch štandu, stvoren je, a ostaje i nada da ćemo nekim čudom opet ugostiti Kawir na našim prostorima.
