Vladan Milivojević Vožd je basista i vokal atmo-black metal benda Pustoš iz Inđije. Prvobitno je bio basista melodeath/thrash sastava Arc Light koji je većinski svirao obrade. Kad ima vremena, obožava da istražuje metal bendove sa drugih kontinenata/zemalja, uglavnom fokusirajući se na ono manje poznato (Južna Amerika, Bliski Istok, Afrika, itd.)
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Nula – Sо zemlje (Geenger, 2022.) – recenzija
Da ste me pitali da biram TOP3 listu pre maja ove godine na ovom mestu bi se našlo neko drugo izdanje. Ali od kako su momci iz benda Nula izbacili ovo čudovište od albuma, ono se lansiralo direktno na vrh liste meni omiljenih albuma domaće scene. So zemlje vas od početka čvrsto hvata i vuče na dubine njegovog masivnog post-sludge zvuka i tu vas i zakiva. Sve od produkcije, atmosfere, do samog perfomansa svakog člana ponaosob je na samom vrhuncu. I nadam se da će tako i ostati (ako ne bar biti još bolje), a da će u budućnosti ovaj album (i bend) dobiti pažnju koju zaslužuje i među širom publikom.
Ognjena Kočija – Pod hrastom (Samoizdanje, 2019.) – recenzija
Od kad sam aktivnije krenuo da istražujem našu underground scenu, brzo sam saznao i za Kočiju… i od prvog slušanja sam bio navučen. Oni su za mene bend koji je savršeno uspeo da izvede pagan metal podžanr na srpskom jeziku. Tada su imali samo par demo singlova na internetu, tako da možete zamisliti radost kada je konačno izašao album prvenac, sa ukupno 12 pesama. Album, iako produkcijski nije baš najbolje izbalansiran, zvuči svetski. Pesme koje prati dobra priča, jaki rifovi i poletni refreni, epski osećaj i staroslovenska tematika… Šta vam više treba? Jedino što znam je da jedva čekam da vidim šta nam Kočija sprema u budućnosti.
All My Sins – Pra sila – Vukov totem (Saturnal, 2018.) – recenzija
Za one koji znaju za ovo remek-delo, ne treba objašnjenja. Po meni najbolji metal album zemlje Srbije. Od kad sam čuo prve izrecitovane reči i udar siline pesme “Vetrovo kolo”, nije bilo povratka. Tog dana sam pesmu izvrteo najmanje 20 puta, a naravno i preslušao ceo album koji mi prvih par nedelja nije izlazio iz ušiju. I dan danas mi je fascinantna atmosfera koju ovaj album pravi (i bend generalno, pošto su i ostala izdanja jednake jačine ovom). Brzi melodični rifovi, neumorni bubnjevi i orkestracija koja vas uvodi u začarani krug slovenskog misticizma. Povrh toga vokal u vidu oštrog i razgovetnog krika samo pojačavaju osećaj. Jednostavno, apsolutno svaki aspekt ovog izdanja je meni savršen. Ko ga nije do sad preslušao, bolje da to uradi što pre…
