Koschei Bessmertny (Koščej Besmrtni) je muzičar koji stoji iza novosadskog black metal projekta Niflungar. Prvobitno je bio basista novosadskog thrash metal sastava Deathonation, dok nije napustio bend početkom 2017. godine. Nakon godinu dana je osnovao Niflungar i ubrzo je počeo raditi sa Baal Gravekeeperom na prvom albumu Rebirth of Salem, koji je zvanično objavljen 31. oktobra 2021. godine. Nedavno je najavio EP koji će nositi naziv Wolf Battalion.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Pre svega bih želeo da se zahvalim SMP-u na ljubaznom pozivu da učestvujem u TOP3 rubrici. Iako je težak zadatak izabrati samo tri izdanja, potrudiću se da izdvojim moje trenutne favorite i kažem ponešto o svakom izdanju.
All My Sins – Pra Sila – Vukov Totem (Saturnal, 2018.) – recenzija
Sećam se kad sam prvi put seo da preslušam ovaj album pre nekoliko godina, moram priznati da nisam bio spreman za ono što me je čekalo. Kompletan album me je ostavio bez reči, a i dalje zvuči uzbudljivo na svakom slušanju. Ne pamtim da je ijedan album kao Pra Sila – Vukov Totem ovoliko uticao na mene i smatram da je ubedljivo jedan od najboljih black metal albuma na srpskoj sceni. Od početka do kraja je lepota za slušati, prepuna bogatih melodičnih rifova sa izuzetno agresivnim harsh vokalima. Zahvaljujući ovom izdanju, All My Sins je zaslužio svaku reč pohvale i za mene će Pra Sila – Vukov Totem biti i ostati vredan dragulj domaće metal scene.
Triumfall – Antithesis of All Flesh (Forces of Satan, 2009.)
Ovaj album za mene nije samo primer kako se black metal radi sa iskrenim emocijama, već jedna sjajna antologija pesama koja je zaslužila i više nego reči pohvale. Iako je Triumfall nažalost prestao sa radom pre sedam godina, njihov full-length Antithesis of All Flesh je magnum opus benda koji će i dalje prikupljati veliki broj fanova. Mogao bih da pričam o albumu bez prestanka, ali ukratko ću reći da je ovo remek delo zaslužilo reizdanje na vinil ploči! Atterigner je premoćan vokal i nije čudo što je bio unajmljen da peva na Gorgoroth – Instinctus Bestialis albumu.
Oathbringer – Tales of Glory (RTR, 2022.) – recenzija
Ne pamtim da je ijedan album kao skoro objavljeni Tales of Glory probudio toliku euforiju u poslednjih 10 godina. Kad je pre mesec dana izašao spot za pesmu “Moria”, ne mogu da izbrojim koliko puta sam je slušao tog dana, prosto je bilo nemoguće izbiti pesmu iz glave. Ja, kao i mnogi drugi, jedva sam čekao da konačno objave album i smatram da nije dovoljno reći samo da se isplatilo čekati. Da album nema ovako lepo komponovane pesme i odličnu produkciju, i da nije bilo ovih epskih rifova, prelepih solaža i Priestkillerovih vokala, ne bi bio ni približno odličan kao što jeste. Jedna topla preporuka za sve ljubitelje tradicionalnog heavy metala, kao i ljubitelje dela epske fantastike i filmova “sword and sorcery” žanra. Oathbringer zahvaljujući ovom izdanju zaslužuje da deli binu sa bendovima poput Eternal Champion i Visigoth, što verujem da će se ostvariti jednog dana.
