Vanja Rakić je gitarista zrenjaninskog HC/metal sastava All Except One. Ranije svirao gitaru u bendovima Hellmade, Roundabout, Balance i Pitchwais and Bunch of Assholes. Član V.O.S. hardcorepunk ekipe, ljubitelj gitara svih boja i oblika, dobrih svirki i druženja. Nastupa i sa ska-punk bendom Neke Face.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Overdrive – No More Words (BOA, 1998.)
Prvi i najbolji album Zrenjaninaca, u postavi sa Salčetom (Aleksandar Vujnov – Impurita) snimljen u fazonu bendova koje sam u tom periodu baš gotivio. Vokal totalno u stilu Jonathan Davis i Max Cavalera i danas može biti reper za growl vokale, muzika sa dobrim dinamičkim prelazima, mislim da sam tad čuo prvi breakdown u životu. Skoro svaka pesma na albumu je žanrovski različita, tako da sam bio usmeren na dobru lektiru za slušanje kao klinac te zavoleo Korn, Sepulturu, Deftones, Ministry…
Instead of a Kill – Skinwalker (10th Legion, 2013.) – recenzija
Onda sam polako počeo da gravitiram ka što težim i zajebanijim bendovima i tako dođoh do deathcore muzike gde na domaćoj sceni moram da izdvojim Instead of a Kill i njihov jedini album Skinwalker kojim su izrokali i sahranili izdavačku kuću, kao i sve slušaoce. Ispunili su i zadovoljili sve tehničke standarde za kvalitetan album. Brutalno odsvirano, otpevano i smiksano – bez problema idu u paketu sa Whitechapel, Suicide Silence, Bring Me the Horizon na mojoj plejlisti u kolima.
Putrid Blood – Poslednji pozdrav (Nocturne, 2018.) – recenzija
Putrid Blood je sa albumom Absolute Profit postao nezaustavljiva paklena thrash metal mašinerija, ali moj miljenik je ipak Poslednji pozdrav. Za nijansu manje sirov, ali zreliji od prethodnog, sa vokalnim duom koji sada viče na tebe na srpskom jeziku i pesmama koje lako ulaze u glavu i teraju te ta ih puštaš ispočetka. Ovaj album je rafinisano remek delo thrash metala, jer možeš da ga slušaš dok se spremaš za izlazak u grad i piješ rakiju ili dok pališ neku banku i dižeš revoluciju na ulici. Definitivno domaće metal izdanje koje najčešće slušam.
