David Jerković, bivši član vršačkog nu metal sastava MicroWave, otisnuo se u solo vode i pod imenom Dave Van Detta prošle godine realizovao je odličan debi album A Revelation Retold. Nu metal je ispao iz priče, a David se usmerio ka ekstremnijem sympho metal zvuku sa primesama black metala. David je školovani muzičar, od instrumenata svira kontrabas i klasičnu gitaru, a završio je i solo pevanje.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Ne mogu reći da sam sjajan sa poznavanjem srpske scene, najviše jer me nikad nisu privlačili tekstovi na srpskom, što se može videti u mom izboru TOP3 izdanja. Ipak, to ne menja činjenicu da imamo bogatu scenu sa dosta odličnih izdanja, te mi svakako nije bilo lako da odaberem samo tri.
Random – Sun Moon Stars (Samoizdanje, 2019.)
Random je prošle godine izdao jedan veoma zreo album (prvenac) u kom su izvršili blagi prelaz iz nekog hard rocka u alternativni metal. Prethodni materijal je bio dobar i neverovatno zarazan, ali s albumom su napravili skok u već malo ozbiljniju muziku. Od odlično usnimljenog bubnja sa zanimljivim paternama, kreativnih gitarskih deonica i basa koji “vozi”, do stoner momenata sa odličnim ženskim vokalom, veoma originalno ubacuju elemente različitih žanrova u svaku pesmu. Jedno dobro napisano, dobro usnimljeno i dobro producirano izdanje. Ono što me kod njih trenutno oduševljava jeste to što nikako ne mogu da se odlučim u kom su žanru: Da li su rock? Ili su metal? Ne znam, random su i to je sjajno!
Downstroy – One Size Fits All (SMP, 2010./Miner, 2012.) – recenzija
Bio sam klinac kad sam prvi put čuo Downstroy. Ne mogu da se setim tačne lokacije, ali sećam se da sam bio pozitivno zaprepašćen kada sam ih čuo sa bine. Ostao sam zaintrigiran, kao mladi autor tada, njihovim profesionalizmom na bini, kao i besprekornim zvukom i izvedbom. Energija je bila neverovatna, a nikad neću zaboraviti koliko sam fanatički proučio njihovu opremu u pokušaju da zaključim kako su dobili takav brutalan zvuk gitara. (smeh) Svu tu magiju su uspeli da uhvate i u studiju, od čega je nastao jedan odličan album. Mislim da sam odmah nakon koncerta kupio CD izdanje. Retko nalazim albume sa kojih upijem sve pesme sa lakoćom, a ovaj album spada u tu grupu. Sećam se da je tada većina metal komune Vršca znala većinu pesama, kao i tekstove napamet. Ovi momci su ostavili veliki utisak na nas tih godina.
Eyesburn – Solid (B92, 2003.)
Ah, dobri stari Eyesburn. Desio se neki momenat kada sam bio u srednjoj školi, kada su svi odjednom počeli da slušaju Eyesburn, pa je to naravno povuklo i mene. Verujem da se neki veći fanovi ne bi složili sa mnom oko izbora izdanja, ali na mene je najveći utisak ostavio Solid. Uvodna pesma „Ras“ je nešto tako jednostavno, a tako lepo, i melodija mi je ostala u pamćenju do dan danas. Odmah sledeća „Material“ mi je ostala favorit sa albuma. Kojotov primal scream momenat u refrenu me je oduševio iako nisam mogao nijednu reč da razumem. (smeh) Tu su i ostale, komercijalnije, pesme poput „All Right“ i „Shine“, koje su naravno svi živi znali napamet. Ovo izdanje je jedno od onih koje držim u kompu, pa čak i u doba stream servisa i koje će mi uvek izazivati nostalgiju za jednostavnijim vremenom i vraćati sećanja odličnih live koncerata Eyesburna 2012 godine.
