Nikola Lukić je pevač, gitarista i basista u nekoliko underground bendova (Infidel, Sakagija, Pro-Live), mahom iz Sombora. Takođe je i jedan od organizatora višednevnog Feelgood Festivala koji se prošle godine održao po 14. (!) put.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Pozdrav čitaoče podzemnih tema i dobrodošao u ovo izdanje domaćeg specijala. Svaka čast redakciji što se uporno bavi ovom temom, što nam pruža uvid u istoriju naše scene kroz ovakve osvrte. Ova tri izdanja koja se nalaze ispod možda nisu najsvetlije tačke našeg undergrounda, ali su sa moje strane ubedljivo najslušanije i najcitiranije. U nadi da će mi promeniti mišljenje neko novo izdanje na kom neko negde upravo radi, krenuću hronološki.
Pergament – Vruća linija (Ghost House, 1988.)
Kao i većina mojih saboraca učio sam rock’n’roll od somborskog dela ovog benda, ali tek pojavom YouTubea sam čuo ovaj album. Sem iz priča starijih ne znam kako se kotirao kada je izašao, ali sa ove distance gledano, sa svakim aspektom albuma su bili u vrhu nekih širih prostora. Iako poznajem mega vokalne sposobnosti Šloga koji je posle ovog albuma došao u bend, ovde su me najviše kupili divlji vokali. Nije sve u kvalitetu, ima nešto i u mudima. Imali su nekoliko hitova sa ovog izdanja, a meni je ubedljivo najupečatljivija stvar „Levijatan“ – obavezno poslušaj ako nisi do sad!
Putrid Blood – Absolute Profit (Miner, 2012.) – recenzija
I pre ovog izdanja momci su radili pravu stvar studijski, a naročito uživo. Prijatelji – braća – kumovi na ovom albumu su sazreli u jednu mašinu za razmenu energije, gde su svirački, tekstualno, aranžmanski i naravno produkcijski pokazali kako se radi muzika koja gazi. Ovde je svaka pesma na domaćem jeziku hit za sebe, sa svakom su uspeli da prenesu duh bunta i energiju koju kao slušalac doživljavaš nenadjebivom. Tekstovima pogađaju poentu, teraju te da ispljuneš muku i tako oslobođen uletiš glavom u šutku. Nadam se da ćemo još videti kol’ko su besni.
All My Sins – Lunar/Solar (Black Death, 2017.) – recenzija
Vrlo potentan projekat koji par godina unazad redovno izbacuje izdanja različitih prefiksa. Od drugih njihovih, ovo EP izdanje odlikuju dominatne akustične gitare koje spuštaju maglu u glavi, a u kombinaciji sa njihovim blackom doprinose osećaju zime kad joj vreme nije. Odlična vokalna interpretacija slušaocu lako uvuče u svest duhove nekih davnih vremena. Služe se, nazovimo to tako, antimodernim temama, životu bližem prirodi, njenim osnovnim delima na život, i osnovnim duhovnim potrebama čoveka. Izdanje za slušanje bilo kad i bilo gde.
