Ime Ivane Savić vezuje se za razne death i grind bendove, a sada po prvi put za jedan black metal bend – Oskrnavitelj. U ulozi front(wo)menke pokazala se dosta dobro, bend se čvrsto drži old school zvuka i koliko se vidi i čuje, nema nameru da od toga odustane. Raniji radovi Ivane bili su u bendu Sakramentum, objavljen je jedan EP i nažalost prekinulo se sa radom. Drugi i najpoznatiji bend u kojem je takođe bila na vokalu je death/grind bend Kramp. Malo je poznato da je Ivana početkom 90-ih bila basistkinja u bendu Lucifer’s Play Ground.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Bethor – nataS liaH (Nazgûl, 2020.) – recenzija
Fanatični obožavalac benda Bathory, koji je među prvima, ako ne i prvi u Evropi i svetu odao počast Quorthonu objavivši Bathory tribute album. Više od tri decenije je na sceni, prvi black metalac kod nas. Najzadrtiji lik što se stava tiče, iskrenosti i talenta u black metalu. Muzičko izražavanje koje je jedinstveno, kako muzički, tako tekstualno i vokalno. Kod njega nema filozofije, nego odmah pravo u srce. Svaki album mu je na mestu, držeći se svog autentičnog stila, po mom mišljenju pravi black metal, negde sa notama grinda koji daje još bolji utisak, jer je dobro stilski ukomponovano. Pomenuću najekstremniji album ikada snimljen – Potonja. Bolest, bolest, bolest, sirovo, sirovo, sirovo i blast beat. Ipak, ovde bih izdvojila pravu misteriju black metala, album nataS liaH. Pakleno dobar album. Brz, surov, direktan, vokal kao da je iz samog pakla. Bethor je pokazao da veoma dobro poznaje put kojim se kreće. Poslednja pesma na albumu je obrada omiljenog Bethor-ovog benda pesma “A Fine Day to Die“, otpevana na srpskom jeziku. To me je jednostavno ostavilo bez daha. Mislim da je on prvi i poslednji blacker na našoj sceni, koji zna kako se radi posao. Čist i iskren black metal s mudima, što bi se reklo. Prenaglašen u svemu, stilu, muzici, iskrenosti i stavu označio je ponos na našoj sceni.
Sa nestrpljenjem se očekuje novi album koji bi se trebao pojaviti do kraja 2023. „Živ je Quorthon, umro nije!“
Urgh! – 9194 (Silver Cross, 1995.)
Drugi bend koji bih izdvojila je Urgh!. Domaći Napalm Death (premda ovu titulu mogu podeliti sa takođe grind bendom Acroholia). Sećam se njihovih svirki, uvek je bila klanica. Dragoslav Ružić (poznat kao guru Ghagi) i te kako je dobro znao svoj posao. Album je podeljen na dva dela – prva strana nazvana Evergreen? a druga Evergrind!. Naravno da je meni draža druga strana, omiljene numere su mi „Mentalne nakaze“, „Mrzim“, „Acid rain/Let’s See What You Give“, „Skučenost”… Grindcore u najboljem svetlu. Nažalost, ovakvih bendova odavno više nema.
Psychoparadox – …and Your Life Is Just Another Dream (Samoizdanje, 1995.) – recenzija
Treći bend koji mi je davno privukao pažnju je smederevski Psychoparadox. Sjajni death metal u svojoj izvornoj formi. Ovaj album koji je snimljen pre skoro 30 godina i dalje ima svoju težinu, vreme ga nije pregazilo. Braća Branković su pokazala još tada da su izvrsni poznavaoci, implementirali su sve najbolje u svojoj muzici. Srđan Branković se pokazao kao odličan vokal, iako je tada imao nepunih 14 godina! Oduševim se svaki put kada poslušam ovaj album. U međuvremenu, Ciki je ostavio mikrofon, posvetio se gitari i postao fantastični gitarista, priznat ne samo kod nas, već i u svetu. Naravno da bih volela videti Psychoparadox uživo i eto, možda se to baš desi kada se navrši punih 30 godina od objavljivanja ovog albuma.
