Uroš Andrijašević je gitarista beogradskog heavy/speed metal benda Kuga. U prošlosti je sarađivao sa bendovima Space Eater i Alister, dok je prvi ozbiljniji angažman zabeležio u sastavu Draconic. Kasnije je svirao i sa Instead of a Kill, a od 2016. je aktivan član već pomenute Kuge. Hobiji su mu, kako kaže, „skitanje po kafanama, teretana i ‘machine learning'“.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Meni je ova kvalifikacija „najbolji“ vazda bila sumnjiva, tako da sam za ovu priliku izdvojio tri albuma koja su prema mom shvatanju najznačajnije uticali na generaciju domaćih metalaca kojoj i sam pripadam. Zato, idemo redom, hronološki.
Osvajači - 1991-1995 (Take It or Leave It, 1996.)
Na početku sam mislio da je ovo ”Best of” izdanje dok nisam shvatio da su to zapravo sabrana dela tj. prva dva albuma. Verujem da za ta prva dva albuma Osvajača svi dobro znaju i da nema mnogo razloga trošiti reči na njih. Volim taj period Osvajača jer su bili podjednako dobri i sa bržim pesmama i sa baladama. Balade su čak bile toliko mainstream da su ih u mom razradu znali praktično svi. Sa druge strane, „Maska“ je bila nešto kao himna svima nama kojima je heavy zvuk bio prioritet. Zbog ovog albuma smo poverovali da je u Srbiji moguće svirati heavy metal i biti mainstream.
Kraljevski Apartman – Izgubljen u vremenu (Rock Express, 2000.) – recenzija
Ovo je album koji je značajno privukao pažnju domaćih metalaca u vreme kada se heavy scena budila nakon perioda u kojem je alternativom dominirao punk rock. Pamtim njihove svirke tog vremena na kojima je regularno bivalo po 1000 ljudi. Iako album obiluje referencama na slavne Maidene, čini se da to nikome nije smetalo. Šta više, bio je to još jedan razlog da se o albumu priča po heavy klubovima tog vremena. Apartman se istakao kao vodeća snaga heavy zvuka i značajno učvrstio naše uverenje o svetloj budućnosti heavy zvuka u domovini.
Alogia – Priče o vremenu (One, 2002.) – recenzija
Od prvog trenutka kada sam na Radiju 202 čuo singl koji je najavljivao album ”Sećanje na slike iz sna”, znao sam da će se o ovom bendu puno pričati! Iako sam jako cenio razna domaća heavy izdanja, ovo se izdvajalo svojom kompletnošću. Prvi put sam slušao album domaćeg benda na kojem su dobri bili tekstovi, pevanje, muzika, sviranje, produkcija, omot… praktično, svaki bitan aspekt za jedan album. Koliko bi se moglo pričati o samoj muzici, brojnim instrumentalima, smotri briljantnih 3K Dur pevača, toliko bi se moglo pričati i o euforiji koja je nastala povodom albuma i samog benda. Ipak, kratko ću reći da je ovaj album pokrenuo puno mladih metalaca da ozbiljnije pristupe muziciranju i zacementirao naša nadanja i optimizam po pitanju metala kod nas.
