Nekada aktivan učesnik scene kao član banjalučkog benda As I Fall koji sada uglavnom radi studijski, Dražen je danas češće za produkcijskom „palicom“ u svom Cirith Ungol studiju, nego za gitarom i na bini. Prema njegovim rečima, produkcijom se bavi više iz hobija, dok za sebe ne smatra da je miksing, audio iili bilo kakav inženjer.
– Kao što lokalni pojedinci sebi pridodavaju svakakve titule, smatram da dosta bendova, odnosno vrhunskih, ako ne i svetskih, albuma mora da snimiš da bi za sebe rekao da si producent i slično – kaže Dražen.
Neki od bendova sa kojima je sarađivao i koji su snimali kod njega su Logic System Disorder, Downstroy, My Last Suicide, As I Fall, Purifict, Statement of Hate i dr.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Kao prvo, želim da pohvalim ljude iz SMP-a na radu i zalaganju za scenu, kao jedna od retkih svetlih tačaka rocka, hard rocka i metala ovih prostora. Moj Top3 domaće scene izgledao bi otprilike ovako:
Eyesburn – Fool Control (B92, 2000.)
Što se tiče prvog benda, lomio sam se između Eyesburna i Sunshinea, kao dva benda koja su dosta uticala na mene kao klinca, a verujem i na komplet hard ex-YU scenu. Neka to ipak bude Eyesburn i album Fool Control. Te elemente hardcore, punk, crossover thrash, reggae, drum & bass i sve to čuti od jednog benda. Za mene je to tad bilo neshvatljivo i veoma inovativno za našu scenu, a na sve to ih je pratila i sasvim solidna produkcija. Definitivno jedan od domaćih snaga koje se moraju uvrstiti u ovu listu.
David Maxim Micić – Who Bit The Moon (Samoizdanje, 2017.)
Drugo izdanje sa ovih prostora u stvari i nije bend, nego više „one-man show“. Naravno, reč je o Davidu Maximu Miciću i generalno sve što taj momak radi je veoma ispred ovog brdovitog Balkana ili što bi naš narod rekao „svetsko a naše“. Sasvim iskren da budem, nisam ljubitelj svih tih silnih gitara i melodija, da kažem „ulepšavanja“. Nekako sam više za jednostavnije i žešće rif priče, ali ovaj momak to što radi, radi kako treba i definitivno mora biti na ovoj listi. Kao album bih izdvojio Who Bit The Moon iz 2017. godine, a što se tiče pesama, ne bih izdvojio ni jednu posebno, jer je kompletan album jedna majstorija i odlično profesionalno upakovan.
Monument – Evolved Self Projection (SMP Music, 2010.) – recenzija
Treće izdanje MORA biti banjalučki metal bend Monument i njihovo, nažalost jedino EP izdanje Evolved Self Projection. Ovih 5 + 1 kompozicija su čisto remek delo. Dosta godina je prošlo od kad su momci svirali i radili, lična karta je požutela, ali malo stariji ljudi koji su pratili metal scenu se veoma dobro sećaju ovog benda, koji je mogao mnogo više da uradi i na svetskoj sceni, samo da su ostali na okupu. Sa momcima sam dobro upoznat jer je Banja Luka malo mesto i tu smo više-manje svi povezani, tako da su neki članovi ovog benda i svirali zajedno sa mnom. Ostaje žal što su na vrhuncu prestali sa radom., ali ovaj fantastični EP je ostao iza njih. Kao stvar možda bih izdvojio „Blindfold“, mada sve su odlične!
