Milena Branković je jedna od najunikatnijih pojava i vokala na domaćoj rock i metal sceni. Impozantna i divlja, sa ekipom iz benda Trigger je dugi niz godina. Sa pomenutim sastavom upisala je veliki broj koncertnih nastupa te tri studijska izdanja, dok je četvrti album u priremi. Veliki je borac za domaću scenu i osoba bez dlake na jeziku.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Jako mi je teško da odgovorim konkretno na ovo pitanje, jer nikada ne slušam muziku po žanrovima. Za mene je sve što slušam RnR u biti, jer su ga stvarale hardcore, iskonske kamikaze. Tu su svi oni albumi bendova koje ja zaista obožavam i koji su mala remek dela: Azil 5, Overdrive, Hype!, The Bite, Na sve strane POSEJANI, Magma, Etar, Sinestezija, Consecration, NUP, Organized Chaos… Ne bih pisala koja tri albuma su mi najbolja, jer mi je prva asocijacija bila koja tri su imala najveći uticaj na mene! Kad doživis “Wow, šta je ovo i šta se upravo je**no desilo?!”, to su najiskrenija i najsimpatičnija sećanja.
Eyesburn – Fool Control (B92, 2000.)
Kada sam videla spot za pesmu “Fool Control”, zaboravila sam da li sam došla iz škole ili tek treba da idem… Pravac Felix da uzmem kasetu! Samo da skontam koja sam smena… To je baš bio jedan od momenata kada te nešto potpuno izmesti iz ležišta. Možda mi plemenski ritmovi bude primalne instinkte (smeh). Ogroman uticaj je na mene imao ovaj album zajedno sa Follow the Leader od Korna. Eyesburn se često navodi kao redak primer benda koji je uspeo ovde, a pesme su na engleskom jeziku. Nema to veze sa jezikom, niti su oni izuzetak. Ovaj bend je savršen primer – kada imas hitove kao vrata, nema tu nikakve posebne filozofije ;).
Osmi Putnik Dva – Kerber je mama / Drugi album (Samoizdanje, 2000./2002.)
Drugar Ogi se izdrao nešto u stilu: “Nisi čula za Osmi Putnik Dva?! To nije moguće!”. Te 2002. godine narezao mi je oba albuma na jedan disk (da, on je tada imao rezač! (smeh)). Preslušala sam ga ne znam koliko puta, a meni posebno drage pesme su „Kafana je to“, „Ženo prokleta“ i „Hevi metalac” (smeh). U to vreme su relativno često svirali u Holideju, u Skadarliji, pa smo se svaki put tamo nacrtali. Te svirke su bile prava stvar – zvuk užaš, pevač lud, basisti svaku svirku pukne žica, ekipa haos, totalna havarija!
Downstroy – One Size Fits All (SMP, 2010./Miner, 2012.) – recenzija
Uživo sam ih čula tek 2007. godine, tako nešto. U tom momentu, kada je prva pesma krenula, samo što se nisam šlogirala… Ljudi oko mene samo što se nisu šlogirali… Takav gruv ne znam da li sam par puta čula uživo do danas. Iste sekunde se svi bacamo, svi se šutiramo i niko ne zna šta nam se dešava! Sve leti, svi su u transu. Pesma “The Keeper” jedna je od najboljih stvari ikada sa ovih prostora. Kakav gruv, kakav album… Strašno!
