Stevan Milanković je jedan od dva frontmena šidskog hardcore/thrash metal benda Putrid Blood. Nikad nije bio u drugom bendu, a za sad ni ne planira. Saobraćajni inženjer koji se sticajem okolnosti bavi Internet marketingom.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
M.A.D:Goya – Put olindrali avlijanera (Samoizdanje, 2007. / Witches Brew, 2008.) – recenzija
Prvi bend i album sa ovih prostora koji sam baš zavoleo. Jednostavan i direktan thrash, sa sirovom produkcijom i veselim tekstovima (najčešće o pivu) za mene je i više nego dobitna kombinacija. Tu bih dodao i Blažin specifičan vokal, koji mislim da bih prepoznao u bilo koje doba dana i noći. Pored odličnih pesama kao što su „Annonimy Alkoholiky“, „Prdnio u fenjer“, „Za cugu mi dajemo glave“… na ovom albumu se izdvaja apsolutna alko-metalska himna „Duha je ostavila devojka“. Odlična stvar za podizanje morala pred odlazak u kafanu, a isto tako i za napuštanje iste na fajrontu, sa stilom.
Concrete Sun – Sky Is High (Samoizdanje, 2011. / Miner, 2012.) – recenzija
Kada su momci samostalno izdali ovaj album 2011. (zvanično izdat za Miner Records krajem 2012.), bili su pravo osveženje na našoj metal sceni u svakom pogledu. Pogotovo kad su izbacili spot za singl „Last Man Under the Sun“, stvarno mi je delovalo kao da slušam neki bend sa strane sa višegodišnjim sviračkim i studijskim iskustvom. Album istovremeno obiluje odličnim, tvrdim rifovima, kao i melodičnim deonicama. Vokal sve to odlično prati, a produkcija je taman za ovu vrstu muzike. Pored pomenute „Last Man Under the Sun“, omiljene stvari s ovog albuma su mi „D.A.N.U.B.E.“, „Sky Is High“ i „Junkyard Dog“.
The Stone – Nekroza (Folter, 2014.) – recenzija
Nisam baš mnogo u black metal vodama, ali rad ovog benda aktivno pratim već neko vreme. Iako su mi omiljene pesme „Sekao duboko, zakopao plitko“ i „Humke“ sa albuma Golet (2011.), ipak se odlučujem za njihov poslednji studijski uradak Nekroza, kao najbolji u kompletnoj diskografiji i jedan od najboljih na našoj sceni. Po mom mišljenju, njihov muzički i tekstulno najzreliji album, koji od početka do kraja prati preproznatljiva, mračna atmosfera. Odlične gitarske i bubnjarske deonice, smisleni aranžmani, tekstovi kakve bih i sam voleo pisati. Naravno, preporuka je preslušavanje celog albuma, ali bih ipak izdvojio pesme „Sunovrat“ i „Nekroza“, kao dve najbolje na istom.
