Matija je jedan od najaktivnijih i najkvalitetnijih bubnjara na sceni. Ranije je, između ostalih, svirao sa modern metal sastavima Draconic i Decontrolled, dok danas palice drži u bendovima Consecration i Feud. Takođe, strastveni je kolekcionar modela automobila u razmeri 1/18.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

David Maxim Micić – Bilo 3.0 (Samoizdanje, 2013.)

David je Novak Đoković srpske muzike! Šalim se, David je jedan retko talentovan momak koji stvara muziku sa mnoštvom senzibiliteta. Pogađa ono što volim da čujem, ne zvuči kliše (prerastanje djenta je neizbežno, i dobro je što je tako), ima metala, ima proga, ima prelepih ženskih vokala. Sve je odmereno, sve je promišljeno, sve je kako treba. Na ovakav uradak treba svi da smo kolektivno ponosni.

Temple of the Smoke – The Lost Art of Twilight (Cosmic Eye, 2013.)

Templari su po meni u samom vrhu domaće scene, ali ikad! Njihovo nadahnuće prevazilazi neke žanrovske odredbe i oni su bend koji nikada neće prestati da iznenađuje. Na ovom albumu je uhvaćen delić te njihove magije i smatram da je jedna od najboljih ploča ikad zabeleženih na ovim prostorima. Prog vuk u meni je zaljubljen u ovaj album.

Thimble – Groove It Up!!! (Butcher Sound, 1998.)

Kada sam ih video prvi put uživo pre nekih 18-19 godina nisam mogao da verujem da su bend iz Srbije. Spajali su hardcore, punk i metal u neku svoju hipnotičku mešavinu. Marko je verovatno najharizmatičniji frontmen kojeg je Srbija ikad imala. Iveza voli svoj Boy Sets Fire iz sveg srca, i to se čuje. Neljudski brz i precizan bubanj. Bend koji je uprkos mnogim sranjima i nedaćama i dan danas neverovatan. Poseban šlag na tortu je što ako želite ovo na originalu, postoji samo na kaseti koja je izdata dok smo još bili Jugoslavija.

(SMP)