Za pola koplja bolji od prethodinka, ubedljiv u svakom smislu, Unbroken sada stoji kao unikatna pojava na sceni

  • Žanr: Heavy / Power Metal
  • Izdavač: Adv. Promo CD / StormSpell Records, 2015.
  • Web: Facebook
  • Piše: Igor Stanić

Ove godine je definitivno tendencija da se izdanja pojavljuju u talasima, što će reći da nakon perioda zatišja, praznog hoda sa izdanjima, ponovo imamo recenzente koji smišljaju opravdanja, kojekakvog nivoa maštovitosti, pred kraj rokova. Sa druge strane, ja ću na kukuruzu klečati i tražiti pomilovanje od Centralnog Komiteta SMP-a za malo drugačiju rabotu. Naime, posredstvom dobrih ljudi iz benda Claymorean, dobih na preslušavanje (a skakao bih im po lobanji da mi nisu dali), njihov treći studijski album, Unbroken, odmah nakon prvih hintova da je uopšte završen. Dakle, vruće, ispod čekića!

Sporna stavka – recenzija će biti objavljena pre no što Claymorean zvanično i objavi album (a kako smo ekskluzivno saznali, ekipa je upravo sklopila dil sa StormSpell Recordsom, te im ovom prilikom čestitamo na ugovoru!). Razloga za to ima nekoliko. Prvo, ponuđeni materijal je sjajan. Drugo, isti je izuzetno kvalitetno isproduciran. Treće, ako se uzmu ova prva dva faktora u obzir, potreban im je boost, jer ovo jednostavno mora dobiti tretman kakav zaslužuje. Nego, preći na stvar je sada nužno, da bih opravdao svoj postupak.

Nakon, sa razlogom ili bez, relativno mlakog prijema prethodnog ostvarenja, ime benda se menja iz Claymore u Claymorean. Promene slede i u personalu, tačnije Filip Todorčević, Marko Dinić i Aleksandar Canković perpuštaju mesta povratniku Goranu Garčeviću, te Miodragu Fodori i Urošu Kovačeviću. Vlada i Dejana, sada Garčevići oboje, su tu ponovo. Da ne idemo naširoko, već tučemo u centar, falanga (pretpostavljam da će ovo shvatiti kao kompliment) ovih muzikanata uz pomoć nekolicine gostiju, daju nam aposlutno sjajan materijal u okviru žanra i to žanra koji podrazumeva pompeznost, melodije koje će pešadija u transu da peva pre nego što ih dušmanska konjica pregazi, atmosferu zbog koje se sa dignutom glavom, dok je na ramenima, maršira u boj i bla, bla, bla… shvatili ste već.

Red mača, red sekire i čekića, dva reda natprirodnog i kašičica istorije, sve to vezano odličnom produkcijom Borisa Šurlana (momak odgovoran i za Midnight Rain između ostalog) u magični paket trajanja oko 48 minuta. 48 minuta čistog Claymorean melodičnog, rekoh već – pompeznog, epskog (i ovaj atribut će se često ponavljati) metala. Claymorean nema problema sa identitetom. Oni rade ono što najviše vole i najbolje znaju. To se zaista oseti i svaki ubogi rif, svaki refren, svaka pesma u celini govore da se ekipa kreće po terenu koji joj najviše odgovara za menevar. Claymorean ovo ne svira, Claymorean ovo živi. Za pola koplja bolji od prethodinka, ubedljiv u svakom smislu, Unbroken sada stoji kao unikatna pojava na sceni.

Tekstove je bezveze komentaristati, oni su takvi kakvi moraju da budu, svirka je manje više standardna, mada svakako odlično i profesionalno odrađena, vokali u najmanju ruku fenomenalni, dok jedina zamerka ide na račun Miodraga Fodore i relativno loš (prosečan) izgovor engleskog jezika koji nije na nivou njegovih vokalnih sposobnosti i njegovog učinka na albumu. No, to je daleko od ozbiljnog problema, ako je uopšte i problem, imajući u vidu kako se sa istim nose i daleko poznatije kolege, daleko poznatijih bendova… pogotovo italijanskih.

I ima još jedna prokleto dobra stvar koja me je kupila, a to je zaključak albuma sa dve fantastične pesme. Prva “We Fight Like Lions”, koja je poslužila kao singl i najava za Unbroken i neverovatna obrada pesme “Into the Courts of Chaos” benda Manilla Road. Pa, majku mu, za sam izbor zaslužuju 10-ku. To definitivno niko nije mogao da očekuje i završetak opusa je monumentalan.

Pre nego što dođemo do konačnog zaključka, artwork je više nego sjajan i odgovarajući za bend ovog profila i za njega se pobrinuo gosn. Dušan Marković. A taj čovek, malo je reći, zna znanje.

Dakle, nadam se da je sada sasvim jasno da Unbroken zaista ima poseban vajb koji me je i naterao da kockam svoju ništavnu i teško stečenu recenzentsku reputaciju, jer grešan potrčah da napišem par redova pre nego što je za album uopšte i pronađen pravi izdavač. Ali vredi, majku mu, stvarno vredi.

Ko ne poželi da se na 48 minuta preseli u neki drugi, epski svet i u ruke uzme po koji medievalni rekvizit za prisilnu amputaciju udova i lišavanje života fiktivnih neprijatelja demonskog porekla (koji marširaju pod stegom kojekakvih mračnih sila), neka Unbroken nikada ni ne stavlja u CD player. Nikako. Neka pati u realnosti. Gužva za album godine je već velika.

Spisak pesama:

1. Heldenhammer
2. Gods of Chaos
3. Warp
4. The Everchosen
5. Ironhide
6. Aeons of Revelations
7. Dreamer on a Path of Light
8. Silent Guardians
9. We Fight Like Lions
Bonus track:
10. Into the Courts of Chaos (Manilla Road cover)

Claymorean - Unbroken
Produkcija81%
Originalnost77%
Vizuelni faktor78%
Uverljivost92%
82%Finalni utisak

Komentari