Svirka je tehnički doterana, raznovrsna, i naići će na odobravanje onog dela publike kojoj imena poput Devin Townsenda, James LaBriea/Dream Theatera, Peripherya, TesseracTa i sličnih znače nešto u svakodnevnom životu

Nakon brojnih peripetija, odgađanja, te maglovitih saopštenja iz tabora benda, debi album beogradske prog metal/djent skupine Destiny Potato ipak nije objavljen za giganta Century Mediju iako je stvar bila gotovo definitivno zapečaćena. Na kraju, album je izbačen u samostalnoj varijanti / digitalnoj formi, i trenutno je nabavljiv preko iTunesa, BandCampa i Amazona.

Iza cele Destiny Potato priče stoji, pre svega, multiinstrumentalista, kompozitor i producent David Maxim Micić, sa čijim radom smo se već upoznali putem brojnih YouTube klipova te tri samostalna EP izdanja (Bilo trilogija). Koji su dometi ovog mladog i izrazito talentovanog momka, vreme će tek da pokaže, ali već sada je jasno da u istoriji srpske metal scene niko nije napravio takvu pometnju planetarno gledano, i svojim predanim radom i delovanjem putem svih mogućih i nemogućih društvenih mreža skrenuo pažnju na sebe i pozicionirao se prakitično do kultnog statusa među mlađanom populacijom željnom modernog metal zvuka i univerzalnog kvaliteta, gde geografska odrednica uopšte nije neki bitan faktor (hvala Internetu za to).

David trenutno pohađa Berkeley univerzitet u Bostonu, i već je najavio rad na novom EP-u, ali zadržimo se mi za sad na DP i albumu koji je pred nama.

Destiny Potato

Drugi važan segment je mlada pevačica Aleksandra Đelmaš, koja je demonstrirala najviše vokalne domete, i bez sumnje, savršeno se uklapa, kako vizuelno, tako i glasom, u ceo ovaj neobični projekat (za srpske uslove). Aleksandra prosto pleni glasom i pojavom, i zaista je neverovatna količina energije i emocija koju je ova mlada dama zabeležila na ovom albumu. Sa druge strane, zna ona i da podivlja, pa joj čak ni growl nije stran, što je, kad se sve sabere i oduzme, svrstava u sam vrh domaćih, ali i svetskih pevačica mlađe generacije (poslušajte samo “House of Lies”).

Aleksandra prosto pleni glasom i pojavom, i zaista je neverovatna količina energije i emocija koju je ova mlada dama zabeležila na ovom albumu

Treći, i ništa manje važan element je ostatak ekipe, koju čini stamena ritam sekcija Milan Jejina Jeqy za bubnjem (svirao u celoj gomili domaćih bendova, a u onima u kojima nije, verovatno pre ili posle hoće) i Bojan Kvočka za bas gitarom, kao i gitarista Dušan Andrijašević (Draconic, Fonic). Jasno je da nema greške kada je reč o muzičarima koji čine DP.

Da pređemo konačno i na samu muziku. Destiny Potato, sa jedne strane, praši veoma uverljivu kombinaciju progressive metala i (pravca koji vuče korene iz istog) djenta, uz obilje elektronike i semplova sa druge strane, a sve je protkano i pop senzibilitetom, pa je tako veći deo materijala veoma prijemčiv i bez ikakvih problema može da se vrti i na najvećim mainstream medijima (svetskim, ne ovim našim nakaradnim). Svirka je tehnički doterana, raznovrsna, i naići će, odnosno već je naišla, na odobravanje onog dela publike kojoj imena poput Devin Townsenda, James LaBriea/Dream Theatera, Peripherya, TesseracTa i sličnih znače nešto u svakodnevnom životu.

Verujem da će među pesmama svako da pronađe svog favorita, dok su na mene najsnažniji utisak ostavile “Walls of Thoughts” (lepšu pesmu sa ovih prostora odavno nisam čuo), prog razbijačina “Lost Dream”, Devin Townsendovska “Love”, ali ni ostatak materijala nema nikakve mane.

Zaista ostaje nejasno kako je ovakav bend i album promakao nekom većem izdavaču, ako već nije upalilo sa Century Mediom. Jer, uprkos neospornom kvalitetu samog materijala i vizuelnoj dopadljivosti benda, reč je o sastavu koji je samostalno prokrčio svoj put kroz masu i stekao zavidno sledbeništvo na socijalnim mrežama, odakle proizilazi da je ovaj album instant proizvod na koji je samo trebalo udariti etiketu i staviti ga na police CD shopova i digitalnih radnji. Ceo projekat veoma je precizno definisan i ima svoju ciljnu grupu pre svega među mlađom, mahom dobrostojećom populacijom širom sveta, kojoj nije nikakav problem tatinom kreditnom karticom investirati u nešto ovako.

Zaista ostaje nejasno kako je ovakav bend i album promakao nekom većem izdavaču, ako već nije upalilo sa Century Mediom

Svakako da ćemo da pratimo šta će dalje da se dešava, ali uveren sam da ovaj bend, ako nastavi pravcem kojim je krenuo (i ako ne proradi nesrećni srpski mentalitet i ne dođe do kakvih nepredviđenih poteškoća u radu), neće dugo da ostane nepotpisan, i pred njim je sasvim izvesno svetla budućnost.

Destiny Potato – LUN spisak pesama:

1. The Build Up
2. Indifferent
3. Take a Picture
4. Machine
5. Love Song
6. Lunatic
7. Walls of Thoughts
8. Blue Sun
9. U.Y.M.
10. Lost Dream
11. House of Lies
12. Addict

Destiny Potato - LUN
Produkcija89%
Originalnost82%
Vizuelni faktor92%
Uverljivost94%
89%Finalni utisak