Još jedna stvar koja se odmah primeti je da su ovi ljudi tehnički  / svirački dosta uznapredovali, i polako, ali sigurno postaju jedan od vodećih metal bendova ovih prostora

  • Žanr: Power / Thrash Metal
  • Izdavač: Rock Express Records, 2002.
  • Web: Rockexpress.org
  • Piše: Nebojša Lakić

Kad bi ovaj drugi po redu studijski album kovinskog benda Enjoy Sarma poredili sa prvim (Reborn Power), prvo što upada u oči je daleko, daleko bolja (čitaj: jača i čvršća) produkcija. Momci su odradili savršenu kombinaciju za dobiti odličan zvuk na albumu, a formula je sledeća: bubanj snimiti uživo u Češnjak studiju u Kragujevcu, dok sve ostalo snimiti u smederevskom (sve jačem i jačem) studiju Paradox. Rezultat je zaista za pohvalu.

Kao što većina vas zna, ovi momci su na prvom albumu svima pokazali koliko vole grupu Pantera, što su nastavili da pokazuju i na ovom albumu. Međutim, sad je to sve odrađeno daleko bolje, i taj prizvuk Pantere se polako potiska u drugi plan, dok u prvom planu ostaje moćna metal svirka, straight in face metal. I još kad na to sve dodate etno elemente koji su korišćeni ovde, dobićete viziju muzike koju bend pravi. Još jedna stvar koja se odmah primeti je da su ovi ljudi tehnički/svirački dosta uznapredovali, i polako, ali sigurno postaju jedan od vodećih metal bendova ovih prostora. Da bi sve to lepše izgledalo, bend se pobrinuo i za zaista izvanredan cover/booklet. Dalje je sve u rukama svevišnjeg.

Album otvara naslovna kompozicija, koja je ujedno i jedna od najjačih pesama na albumu. Čvrsta ritam sekcija (bas gitara-bubanj), je ono što je najviše karakteriše. „No Fake Smiles“ priča o tatinom sinu, koji umesto očeve ljubavi dobija ono što tu istu ljubav treba da zameni – novac. Karakteristika ovog benda uvek je i bila u tome što su im tekstovi duboko vezani za sve što nas okružuje, tu neku (ne)normalnu svakodnevnicu. Pesme koje su zaista veliki potencijali, i koje na najbolji način predstavalju bend su, pre svega „Nineteen“, zatim „Empty Shell“, kao i odlična polubalada „Better Days“, koja atmosferom pomalo podseća na „Game of Desire“ sa njihovog prvog albuma. Ono što je takođe karakteristično za ovaj album, za razliku od prvog, je korišćenje klavijatura, kao i ženskih back vokala u pojedinim pesmama.

Prvi album mi se zaista nije svideo, jer je bio prevelika kopija već spomenute Pantere. Međutim, sa ovim albumom, Enjoy Sarma je (muzički) definitivno sazrela, i ako se ovoliki napredak postigne i sa trećim albumom, onda ih zaista čeka zaslužena slava.

Spisak pesama:

1. No Fake Smiles
2. Mirror
3. Innocence Take
4. Black Dog
5. Power Thrashin’ Mad
6. Nineteen
7. Better Days
8. Empty Shells
9. Chained Soul
10. Beer Attesting Day

Komentari