- Žanr: Gothic/Doom Metal
- Izdavač: H-Music, 2024.
- Web: Facebook
- Piše: Nebojša Lakić
Subotički gothic/doom metalci Nevergreen obeležili su za domaće prilike zavidan jubilej – 30 godina postojanja. Jedan metal sastav iz relativno manjeg grada kao što je Subotica pokazao je istrajnost kakva se ne vidi tako često na ovim prostorima ni u za metal pogodnijim sredinama, te ću na početku recenzije u svoje i u ime cele redakcije da ekipi čestitam rođendan i poželim sve najbolje u predstojećem periodu!
Jubilej je proslavljen velikim koncertom u Budimpešti, što i nije neko posebno iznenađenje, znajući da je sastav svoj rad praktično od samih početaka usmerio u pravcu susedne Mađarske. Isto tako, ne iznenađuje ni činjenica da je album koji je predmet ove recenzije otpevan na mađarskom jeziku – većina prethodnih izdanja (ako ne sva) pored engleske, imaju svoje primarne verzije na mađarskom. Ako sam dobro shvatio, tako će biti i ovaj put, s tim da engleska verzija još nije dostupna, pa ćemo u narednim redovima da pređemo malo mađarsko izdanje.
Nevergreen već duže vreme neguje oproban recept, odnosno poprilično prepoznatljiv zvuk koji balansira na liniji između gothic i doom metala. Posle toliko godina provedenih na sceni, jasno je da vole ovaj zvuk i da im nije cilj izmišljanje tople vode, već je fokus na pevljivim, jasno strukturisanim numerama koje ostaju u ušima već nakon prvih nekoliko slušanja. Dovoljno su iskusni i prekaljeni da to što rade, rade na svetskom nivou, a to se čuje u svakoj sekundi ovog izdanja.
Produkcijski, takođe nema previše odstupanja, iako je bend menjao studija (jedno vreme snimali su u sada nepostojećem Chainroom studiju kod braće Mijić) – zvuk je adekvatan i prepoznatljiv, gitare žestoke a klavijature ravnopravno zastupljen instrument. Najkraće rečeno, ako ste čuli bilo koji od prethodnih Nevergreen albuma novije generacije, to je ta priča.
Što se mene tiče, već duže vreme na prvo mesto stavljam kvalitet i prijemčivnost materijala naspram originalnosti i isiljenih promena da bi se dobilo nešto novo. Za Nevergreen i ovo što rade i te kako ima prostora na sceni – nažalost, situacija za bend nije takva da ih je srpska publika dovoljno prihvatila da pored mađarske i engleske, imamo i srpsku verziju albuma, jer ovakvih bendova kod nas nema. Sa druge strane, metal je univerzalna muzika, pa čak i ako (kao ja) ne razumete ni reč mađarskog, neće biti problema da uživate u albumu ako su vam pomenuti pravci kroz koje se sastav kreće bliski srcu.
Ako ste čuli bilo koji od prethodnih Nevergreen albuma novije generacije, to je ta priča
Što se tiče pesama, ne bih izdvojio ni jednu posebno, ako izuzmemo poslednje dve koje bi bilo bolje posmatrati kao bonus numere, jer nemaju nikakve veze sa ostatkom materijala – prva je „Flame Eternal“, instrumental u kojem je gitarista benda pokazao svoje shred umeće, i malo je reći da sam iznenađen onim što sam čuo. Arpeđa i brzine kakve ne čujemo na ostatku albuma, niti u goth/doom metal pravcima. Instrumental je super, ali u potpunosti odudara od ostatka albuma. Druga stvar je „Speed“, obrada Billy Idola i ona je stilski već u Nevergreen duhu – simpatično ali bez nekih posebnih iznenađenja.
Na kraju, rado bih sve ovo pogledao i uživo, ali sudeći prema izjavama jednog od glavnih ljudi u bendu, to se nažalost neće desiti tako skoro. Pa do engleske verzije albuma, Harag és Remény je lagana preporuka i album koji savršeno odgovara za tmurne dane koji su pred nama.
Nevergreen – Harag és remény spisak pesama:
1. Haldokló világ
2. Miénk a Föld
3. A fény ha győ
4. Nőj, sötét magány
5. Szabad lelkünk harcba száll
6. Hideg fém
7. Őrizlek dalomban
8. Örök háború
9. Harag és remény
10. Ó fájdalom, sötét éj
11. Flame Eternal
12. Speed
