Svi oni koji vole klasični gothic metal/rock – počev od The Sisters of Mercy i ranog The Cult, preko Paradise Lost (Draconian Times/One Second faza), plodonosne finske scene (Sentenced, The 69 Eyes, To/Die/For…), pa sve do daška Candlemass/Solitude Aeturnus doom povetarca – naći će na ovom izdanju dosta toga što će im goditi

Retko imamo priliku da recenziramo albume sastava iz Crne Gore, te je svaki takav događaj posebno egzotičan. Pred nama je prvenac podgoričke gothic metal skupine Willow (nastale 2020.), predvođene neumornim Milošem Klikovcem (aka Reverend Ignis the Cruel), čiji sam vrlo dobri počivši sastav Hostis recenzirao osam godina ranije. Klikovac trenutno ima bar još četiri aktivna benda, što ga svrstava u sam vrh metal pregalaca Crne Gore, te je red da vidimo šta nam novo nudi ovom prilikom.

Odmah na početku ostao sam donekle zatečen gothic metal zvukom The VVitcha, jer sve što sam do sada slušao, a da je izašlo pod nekom od Klikovčevih etiketa, bilo u death/thrash metal fazonu, te mi je trebalo malo štelovanja kako bih se privikao na promenu. Svi oni koji vole klasični gothic metal/rock – počev od The Sisters of Mercy i ranog The Cult, preko Paradise Lost (Draconian Times/One Second faza), plodonosne finske scene (Sentenced, The 69 Eyes, To/Die/For…), pa sve do daška Candlemass/Solitude Aeturnus doom povetarca – naći će na ovom izdanju dosta toga što će im goditi.

Ostao sam donekle zatečen gothic metal zvukom The VVitcha, jer sve što sam do sada slušao, a da je izašlo pod nekom od Klikovčevih etiketa, bilo u death/thrash metal fazonu

Što se tiče pesama, nakon veoma uspelog, maglom zaogrnutog introa “Nocturnal Rendezvous”, sledi odličan, četvorostruki melodični/upečatljivi energetski udarac (“Shadows”, “Impossible to Love”, “Secret Chamber” i prvi singl, epični “Vampir”), zatim zavodljiva atmosferična balada “Return to Me”, posle koje sledi “The Devil”, još jedna energetska pilula, koja otvara vrata naslovnoj dvadesetominutnoj elegiji, podeljenoj u tri kompozicije, od kojih je prva eksplozivna (“Salem”), druga baladno prelepa (“Mora”), da bi je okončala treća, uglavnom instrumentalna/višeslojna “Miranglavica Coven”. The VVitch se zatvara obradom jednog od najvećih hitova grupe The Cure (“Lovesong”), koji je ispao više nego uspešan i savršeno se uklopio u ostatak izdanja.

Willow

Osim Miloša, ostala ekipa Willowa sklanja se iza alijasa, krijući svoje prave identitete, čime se stvara preko potrebna mistika, poželjna u gothic vodama. Izdvaja se pevač/klavijaturista Marquis de Kaamos, koji svojim vrlo dobrim glasom stavlja završnu glazuru na zvuk The VVitcha. Kad smo kod samog zvuka/produkcije, ona je prosečna i svakako bi mogla biti mnogo bolja, jer ovakva kakva je stvara jedinu negativnu referencu i gura konačnu ocenu par stepenica niže.

’’Ima još uvijek ljudi koji snimaju albume, dok uživo možda postoje dva, tri benda koji rade u prosjeku po svirku godišnje. Očekujem da će mlađe generacije napraviti iskorak i oprobati se na binama Crne Gore, jer ako se nešto uskoro ne preduzme po tom pitanju, metal muzici u našoj zemlji je neminovan kraj. Dodao bih da je to jedna grana kulture koja nikad nije zaživjela kod nas…’’

Ostaje nam nada da ove reči Miloša Klikovca (izgovorene pre par meseci), neće imati značenje konačne istine, i u toj nadi The VVitch, prvenac sastava Willow, bi trebalo da ima veoma važnu, pozitivno-otrežnjujuću ulogu, jer to svakako zaslužuje.

Willow – The Vvitch spisak pesama:

1. Nocturnal Rendezvous
2. Shadows
3. Impossible to Love
4. Secret Chamber
5. Vampir
6. Return to Me
7. The Devil
8. The VVitch part I – Salem
9. The VVitch part II – Mora
10. The VVitch part III – Miranglavica Coven
11. Lovesong (The Cure)

Willow - The VVitch
Produkcija80%
Vizuelni identitet87%
Uverljivost94%
89%Finalni utisak

Komentari