Hostis - Hostis

Srđan Mišović, Miloš Klikovac i Aleksandar Dragojević stvorili su jedno kompaktno izdanje, koje će prijati svakom ljubitelju stare thrash/death metal škole iz 1980-ih

Žanr: Death / Thrash Metal
Izdavač: Adv. Promo / Miner, 2016.
Web: Facebook
Piše: Sava Karadžić

Da li ste željni kratkog, nostalgičnog putovanja kroz vode tradicionalnog thrash/death metala? Ako jeste, nema problema, Hostis je tu da željeno isporuči. I više od toga…

Iako je ovo relativno mlada grupa (osnovana 2010. godine), koja dolazi iz Crne Gore, njeni članovi nam nisu totalna nepoznanica, već smo imali priliku da ih upoznamo kao članove amtosferičnog death metal benda Abhoth. Za razliku od zvuka Abhotha, ovde se susrećemo sa velikim uplivom thrash metala i melodičnih pasaža, dosta bržim ritmom i mnogo boljom produkcijom. Iako je produkcija jedan od najupečatljivijih momenata na Hostisovom prvencu (odradio je Nikola Radović iz podgoričkog Hi-Gain studija), svakako nije i poslednji…

Za razliku od zvuka Abhotha, ovde se susrećemo sa velikim uplivom thrash metala i melodičnih pasaža, dosta bržim ritmom i mnogo boljom produkcijom

Srđan Mišović (vokal, programiranje i osnivač benda), Miloš Klikovac (gitara) i Aleksandar Dragojević (bas gitara) stvorili su jedno kompaktno izdanje, koje će prijati svakom ljubitelju stare thrash/death metal škole iz 1980-ih. To znači da ćete biti u prilici da čujete elemente velikana kao što su Sepultura (pre svega) ili Deicide, što znači onih grupa koje su umele da naprave prepoznatljive pesme koje su savršeno spajale brutalnost i briljantnost, praćene tekstovima posvećenim religijskim pritiscima, socijalnim temama i medijskoj manipulaciji. Ipak, ono što ovaj album donekle odvaja od klasične thrash/death strukture jesu melodični momenti koji prizivaju duh heavy metala, pa i najboljih melanholičnih momenata Paradise Losta, čineći tako preslušavanje zanimljivijim, a samo izdanje kompleksnijim.

Hostis

Kao što ste možda primetili, Hostis nema bubnjara, već je Mišović izvršio programiranje istog. Ono što me iznenadilo jeste koliko je dobro obavio posao, pogotovo kada se u obzir uzme kako su bedno odrađeni u 98% slučajeva. Jedina zamerkica bi se mogla uputiti donekle monotonim/istovetnim idejnim rešenjima pri brzinskim “kec, kec“ delovima.

Dok je gitarista Miloš Klikovac bio zadužen za ne-tako-originalne ali odlične rifačine i melodije, solaže su prepuštene gostima, pre svega Stefanu Stanišiću (ex-Postmortem) ali i saborcima sa kojima dele istu etiketu (više nego agilni Miner Records): Luka Milošević (Deadly Mosh) i Dušan Mlađenović (Alister).

Za kraj mogu samo reći da se radi o odličnoj osnovi koja može i treba da bude nadograđena na sledećim ostvarenjima. Poželeo bih što više ovakvih grupa i izdanja braći iz Crne Gore.