Na svom debiju Heaven Rain su prikazali zavidnu zrelost i uigranost koja priliči znatno iskusnijim muzičarima, ali svi ti atributi ne znače ništa bez esencije svake prave pesme – dobre ideje i njene uspešne realizacije. Takvim pesmama prvenac najnovijih aduta naše metal scene ne oskudeva
  • Žanr: Melodic Power / Prog Metal
  • Izdavač: Moonwolf Records, 2008.
  • Web: MySpace
  • Piše: Vladimir Ninčić (Butcherian Vibe)

Predviđanja da će inostrani angažman Alogije otvoriti vrata srpskom power/prog metalu i pružiti mu priliku da se ravnopravno nosi sa scenama na kojima se vrti daleko veća lova pokazala su se kao netačna. Međutim, pomalo obeshrabrujuće zatišje iznenada je prekinuto pojavom banjalučke kompanije Heaven Rain, koja je za izuzetno kratko vreme dogurala do stranog izdavača od koga je dobila podršku o kakvoj je neki srpski metal bend mogao samo da sanja, i, što je još značajnije, napravila ploču koja spada u najveće domete melodičnog heavy zvuka na ovim prostorima.

Heaven Rain

Neupitna inspiracija glavnog kompozitora Gorana Baštinca leži u “zemlji hiljadu jezera” i tamošnjem specifičnom melodičnom zvuku, inkarniranom pre svega u sastavima Sonata Arctica, Stratovarius i Nightwish. Heaven Rain uistinu jesu atraktivni na “finski” način i činjenica da dolaze iz tamo nekog problematičnog područja na brdovitom Balkanu im nimalo ne otupljuje oštricu, čak ni po onim pitanjima koja su dosad bila najveća boljka, a koja se tiču kreativnih i finansijskih mogućnosti. Banjalučani umeju da zvuče dovoljno pompezno (“Final Point”, “Go Away”), žustro i virtuozno (“Rain Will Fall Again”), a i da budu emotivni, i to ne preko, za power standarde, simptomatično niske granice patetike (“Never Give You Away”, “Beauty of You”, “Can’t Stay”).

Za razliku od pobrojanih vedeta, oni nemaju pretencioznog, već pevača (Božidar Šević) jako prijatnog vokala, koji nijednog trenutka ne odzvanja nepotrebno visokim i često neprijatnim tonovima. Povremeno neo-klasično muziciranje tehnički snažno potkovanog (i školovanog) gitarsko-klavijaturskog dua Paspalj/Baštinac budi asocijacije na Symphony X, At Vance ili Adagio, ali nikad na Richard Anderssonove Malmsteenovske frustracije, tipa Time Requiem, Majestic ili Space Odyssey. Uz netipičnu ritam sekciju u sastavu Jokšić/Lakić, koja ne pribegava klasičnoj poweraškoj tupa-tupa dinamici, već smišljenim potezima spašava album od potencijalno apatičnih momenata, Far And Forever je zaokružen kao efektno heavy power izdanje, koje svoje sonične antene proteže do prog teritorije, ali istovremeno odiše i šarmantnim šmekom popa 80-ih.

Na svom debiju Heaven Rain su prikazali zavidnu zrelost i uigranost koja priliči znatno iskusnijim muzičarima, ali svi ti atributi ne znače ništa bez esencije svake prave pesme – dobre ideje i njene uspešne realizacije. Takvim pesmama prvenac najnovijih aduta naše metal scene ne oskudeva.

Heaven Rain – Far and Forever spisak pesama:

1. Before…
2. Rain Will Fall Again
3. Beauty of You
4. Go Away
5. Can’t Stay
6. Final Point
7. Never Give You Away
8. Far and Forever
9. Letter