U San se ne Snilo nije jednostavno svrstati u već postojeće kategorije, niti se kreće trend linijom tipičnom za naše terene

Duh Slovenske Nekropole danas živi kroz projekte Vilajet i Kanntilen Ante Portas, koji predstavlja svojevrsni nastavak ranije (10 godina ranije) započete Nekropola priče, i u svojim redovima ima glavnog čoveka tog kragujevačkog gothic (antic?) kulta, Dragana Cvetanovića Ceju. On je, osim bubnjeva (Nikola Ilić), odradio ostatak posla na ovom albumu (vokali, klavijature, bas/gitara – ko je slušao Nekropolu, zna na šta se ovde misli).

„…bend se unapred izvinjava što nije ispoštovao obrasce koji omogućavaju jasno deklarisanje proizvoda u smislu definicije muzičkog pravca kojim se bavi…“, a tako i jeste – U San se ne Snilo nije jednostavno svrstati u već postojeće kategorije, niti se kreće trend linijom tipičnom za naše terene. Ovde ima svega; donekle prepoznatljive vokalne gothic linije, mračna atmosfera potpuno je adekvatna za realizaciju osmišljenih numera, dok je struktura pesama nesvakidašnja, i idejno veoma zanimljiva, i uz tekstove (koji su priča za sebe) čini okosnicu albuma i benda.

Na albumu se nalazi 14 pesama među kojima pojedine datiraju iz Nekropola dana, a neke i iz još ranijih vremena. Uz disk ide i buklet od 16 strana čiji je autor Nikola, i koji vizuelno odlično oslikava ono što može da se čuje prilikom preslušavanja (drugim rečima, podjednako mistično, zastrašujuće, sablasno izgleda).

Kome tačno preporučiti ovako nešto, stvarno ne znam, ali ako ste otvorenog uma za muzička rešenja koja ne mogu baš često da se čuju, a pri tome upućeni ste u rad Slovenske Nekropole, onda je Kanntilen projekat pre svega vama namenjen.

Spisak pesama:

1. Kalemljenja
2. Pauk
3. Samrt
4. Hlebovanje
5. Jeresijarh
6. Neotvorima
7. Pad Kuće Neznabožja
8. Tamnica Duša
9. Kanibal Sem
10. Bela Zora se Budi
11. Telurgija
12. Hirurgokratija
13. Vremja

Komentari