Danilo Šajnović – Bilo jednom…

Danilo Šajnović je nova nada srpske instrumentalne rock/metal muzike!

• Žanr: Instrumental Prog Metal / Shred
• Izdavač: SMP Music, 2012.
• Web: Danilosajnovic.com
• Piše: Sava Karadžić

Danilo Šajnović je nova nada srpske instrumentalne rock/metal muzike! Znam, zvuči patetično i nategnuto, pogotovo kada se ima u vidu koliko je tragično malo instrumentalnih gitarskih izdanja objavljeno u Srbiji i regionu u zadnjih dvadesetak godina. Ipak, situacija se možda okreće nabolje…

Tako na primer, posle odličnog prošlogodišnjeg instrumentalnog hard rock albuma bivšeg gitariste Ritma nereda, Milana Krajnovića “Ćomija“ (Koma – Made of Nothing), evo nama i jednog zaista dobrog instrumentalnog albuma iz metalnih voda.

Na svom prvencu Bilo jednom…, mlađani Danilo (rođen 1989. u Senti, Srbija), koji je “izronio“ maltene niotkuda, pokazao je izvanredno poznavanje gitare i njene upotrebe u metalu 21. veka. Na izdanju se nalaze četiri poduže pesme, u trajanju od osam do preko 13 minuta, tako da je potrebno malo više strpljenja za preslušavanje, pogotovu ako niste navikli na muziku bez vokala, jer kao ni većina svetskih albuma ovog usmerenja, Bilo jednom… ne može pobeći od toga da će “neistreniranom“ uhu zvučati zamorno, dosadno ili/i predugo. To je jednostavno tako i sa time se mora računati.

Ako bi tražili referencu na koju bi se mogli pozvati ili okvir u koji bi se Bilo jednom… mogao svrstati, onda bi to definitivno i bez lažne skromnosti mogao biti solo album Johna Petruccija (gitarista Dream Theatera), pod nazivom Suspended Animation iz 2005. godine. Danilo Šajnović u svojoj svirci ima Petruccijevu šarolikost pristupa temi koju obrađuje, kao i njegov dar za melodijom koja je umešno utkana u heavy podlogu, što se da primetiti u pesmama “Ruža“ i “Promena“, ali je to umeće svoj klimaks doživelo u završnoj “U srcu zveri“, koja kao “najmirnija“ kompozicija na albumu pleni melanholičnom atmosferom koja se tako često može naći na Dream Theater izdanjima.

Koliko mogu da čujem i ukoliko ne grešim, Petrucci jeste Danilova glavna inspiracija ali se na albumu može uočiti i energija i nabijenost rifova koja me podseća na gitariste kao što je Jeff Loomis (Nevermore), a koja do svog izražaja dolazi u pesmi adekvatnog naziva – “Bes“.

Na mene je poseban utisak ostavio bubnjar Miloš „Mića“ Kovačević, koji je svoj deo posla obavio ukusno i sa osećajem, totalno se pridržavajući okvira modernog metal bubnjara i konstantno “plešući“ sa Danilovom gitarom. Zbog njega ovaj album zvuči mnogo zanimljivije i slušljivije nego što je to slučaj sa masom drugih gitarskih instrumentalnih albuma u kojima je bubnjar često samo statista.

Bas gitaru je odsvirao Andraš Išpan, trenutno član Divljih jagoda, koji je svoj zadatak obavio veoma umešno, ne namećući se u prvi plan, ali čineći zajedno sa bubnjem odličnu konstrukciju za razvoj pesama.

Moram pomenuti i savršenu produkciju koju je odradio Nikola Mijić, pevač Alogije, u svom studiju „Chainroom“. Ja lično nisam čuo ovako dobru produkciju jednog izdanja sa ovih prostora u zadnjih nekoliko godina. Bez njegovog doprinosa, Bilo jednom… sasvim sigurno ne bi zvučao ovako dobro i sveže.

Za kraj, preporučujem ovaj album svim ljubiteljima metala, gitara, bubnjeva i instrumentalne muzike uopšte!

Spisak pesama:

1. Ruža
2. Bes
3. Promena
4. U srcu zveri