Joys of Life – Ausweg/Existenzfeind

• Žanr: Depressive Suicidal Black Metal
• Izdavač: Jesboligakurac Records, 2018.
• Web: Facebook
• Piše: Slobodan Trifunović

Vojvodina možda ima reputaciju mirne sredine, a njeni stanovnici pasivnih ljudi koji se ne uzbuđuju tako lako, ali sa tog područja u poslednje vreme dolazi dosta bendova koji šire kužno seme najcrnjeg metala po mračnom undergroundu. Još jedan u pomenutom nizu je Joys of Life, one man projekat iz Temerina ironičnog naziva iza koga stoji čovek interesantnog pseudonima Dopamine koji od 2014. sam širi svoju viziju samoubilačkog zvuka. Iza ovog imena stoji već jedan dugosvirajući album Dem Tod sei Dank objavljen 2015. za Depressive Illusions, dok ovde imamo priliku da predstavimo drugo izdanje pod nazivom Ausweg/Existenzfeind (ako me moj zarđali nemački još dobro služi prevod bi bio „izlaz/postojanje neprijatelja“ objavljen u 90 kopija za agilnu podzemnu kuću Jesboligakurac Records.

Kao što se može već otprilike nazreti iz igre reči oko naziva benda i žanra kojim se bavi, kako i naziva samog albuma, Joys of Life tretira depressive suicidal black metal stil koji kao mikrožanr postoji već neko vreme na globalnoj sceni, ali kod nas nije bio baš preterano obrađivan. Svi standardi ili zamke (zavisi kako ko gleda) ovakvog stila svirke su prisutni na ovom albumu: duge pesme molskih akorda, niži bas u miksu, kucani bubanj… Tehnički je sve to ispoštovano baš onako kako su to predstavili Xasthur, Leviathan ili Silencer pre neku dekadu, tako da ne treba očekivati nikakvu revoluciju sa Ausweg/Existenzfeind. Pomenuti kompjuterski bubanj jeste, kao što sam već naveo, više manje klasičan u datom stilu, ali uvek ipak više volim da čujem živu varijantu, iako se veštački zvuk na neki način uklapa u hladni osećaj kakav ova muzika nosi.

Međutim, činjenica je da se boja bubnja na ovom snimku svojom čujno nakucanom komponentom i ne slaže preterano sa ostatkom muzike. Čuje se takođe da se produkcija celog izdanja radila kako se moglo najbolje sa limitiranim sredstvima što je realno boljka koja mori masu srpskih bendova i nije ništa novo na našem području.

Najvećim delom albuma tempo je, naravno, spor, mada ima tu i tamo brzih ispada koji nikad ne prelaze u rejone blastbeatovanja, već su tu čisto da podignu tenziju. U pomenutim bržim deonicama Dopamine napušta pomalo DSBM zvuk i odlazi u sirovije vode, što po meni zna da ne bude baš tako srećno uklopljeno, ali zna tu i tamo i da ubaci pokoji disonantni akord što bolje leži pesmama. Zanimljivo je da su izbegnuti standardno vrišteći vokali kakvi su dominantni u ovakvom stilu te da se Dopamine rešio i na growl i agresivnije vokale, što je dalo više dinamike samoj muzici. Cela atmosfera albuma je, naravno, prepuna beznađa i hladnoće, čemu dodatno doprinose i tekstovi na nemačom jeziku koji je tvrd po definiciji, i koji sam po sebi donosi vezu sa još jednim vedetama žanra –  Švabama Bethlehem, čiji je dark metal po mnogima i jedan od najznačajnijih korena ovakvog zvuka. Buklet pored svedenog i ne preterano efektnog omota, tekstova i par tehničkih podataka, ne daje nikakve dalje informacije o bendu, što je ipak i očekivano u celokupnoj slici.

Cela atmosfera albuma je prepuna beznađa i hladnoće, čemu dodatno doprinose i tekstovi na nemačom jeziku

Sve u svemu, primetan je trud i rad na Ausweg/Existenzfeind, mada celokupan proizvod nije izbrušen maksimalno, daleko od toga, a i sam stil je daleko od svežeg i originalnog. Ali s druge strane želje za napretkom i prostora za pomeranjem itekako ima sa Joys of Life, pa ćemo pratiti šta će Dopamine raditi još u budućnosti…

Joys of Life – Ausweg/Existenzfeind spisak pesama:

1. Bäume (Intro)
2. Vergraben
3. Beide Flügel riss ich dem Vogel
4. Im Tode gebäret
5. Pannonialied
6. Kummermagd
7. Vergewaltiget das Hirn
8. Die für uns ewig blutet
9. Unterworfen (Outro)