Kuga - Vatra u nama

Kuga je izbacila album koji će zadovoljiti sve fanove, ali sasvim izvesno obezbediti im i nove. Bend je to koji zna šta hoće, iskusan i uigran, te ostaje da se materijal proveri i na koncertima u periodu koji sledi

Žanr: Thrash / Speed Metal
Izdavač: One Records, 2018.
Web: Facebook
Piše: Nebojša Lakić

Ko čeka, taj dočeka – kaže stara narodna izreka koja je u potpunosti primenjiva na beogradske metalce Kugu, odnosno njihovo najnovije studijsko ostvarenje. Nakon brojnih peripetija i neizvesnosti vezanih za objavljivanje ovog albuma, rešenje je pronađeno u beogradskom One Recordsu, te je tako Vatra u nama konačno u prodaji – sedam godina nakon debi albuma Najcrnje noći.

Grupa je u međuvremenu promenila nekoliko članova, te su tu danas pevač Bojan Ljiljak, gitaristi Andrija Grozdanović i Uroš Andrijašević, basista Nikola Marinković i bubnjar Sergei Radan. Vatra u nama snimljen je 2016. godine (Studio Orvel u Zemunu), a miks i produkciju potpisuje Dejan Jelfan Jelisavčić (Karizma). Na albumu se nalazi osam pesama koje će nesumnjivo naići na odobravanje Kuginih fanova (neke već i jesu, jer ih bend duže vreme izvodi uživo), ali i poštovalaca thrash/speed/heavy metala, generalno gledano.

Kuga

Kuga je, upućeni to znaju, sastav old school usmerenja. Onaj iskreni, najiskreniji metal u svojoj najčišćoj formi. Kroz pesme ovog benda može da se čuje speed thrash metal i heavy metal, a prisutni su i hard rock, pa i klasični rokenrol. Sve to realizovano je iskreno, žestoko, prljavo, baš kako treba – osamdesete u sili i slavi. Kad već pomenuh heavy metal, u poređenju sa debi albumom, taj pravac ovde je dobio još više prostora, a što se posebno ogleda u pesmama „Krvava ulica“ ili „Ko je kriv“… atmosfera skoro kao na najranijim Helloween izdanjima, što svakako pozdravljam, a ujedno ove dve smatram i za najbolje na albumu.

Generalno, album je logičan naslednik debija, odnosno, svi elementi koje smo voleli na prvom albumu prisutni su i ovde – pevljive pesme, jaki rifovi i refreni, i potencijal za masovne šutke, headbanging i sve ostale koncertne divote. Ljiljak i dalje nema konkurenciju kada je reč o vokalnom pristupu, i tekstovi na srpskom ovom bendu definitivno najbolje leže. Gitarski segment albuma takođe je izvanredan, dok produkcijski gledano – a uvažavajući pravac kojem bend pripada i old school pristup – obavljen je dobar posao. Materijal zvuči živo, neispolirano i sirovo, a vokal je u miksu poprilično gurnut u prvi plan, što ima smisla, jer Ljiljak je jedinstvena pojava na domaćoj sceni i njegov glas svakako da spada u najjače oružje ovog benda.

Generalno, album je logičan naslednik debija, odnosno, svi elementi koje smo voleli na prvom albumu prisutni su i ovde

Sve u svemu, Kuga je izbacila album koji će zadovoljiti sve fanove, ali sasvim izvesno obezbediti im i nove. Bend je to koji zna šta hoće, iskusan i uigran, te ostaje da se materijal proveri i na koncertima u periodu koji sledi.