Iron Maiden fanovi ovo delo nipošto ne bi trebali propustiti; Rogošić je odradio odličan posao.

  • Autor: Branko Rogošić
  • Izdavač: Ars Metallicum / Rock Express
  • Godina: 2006.
  • Tip dela: Ilustrovana biografija
  • Jezik: Srpski
  • Kontakt: Web, E-mail
  • Recenzent: Nebojša Lakić

U Znaku Zveri je prva kompletna Iron Maiden biografija na srpskom jeziku! Pretpostavljam da joj je već taj podatak dovoljna reklama, i da će je mnogobrojni Iron Maiden fanovi na našim prostorima razgrabiti u kratkom vremenskom roku (ako pomenemo još da je limitirana na 666 primeraka, reč brzina dobiće novo značenje ako je želite imati u kolekciji).

Izdavač je Rock Express / biblioteka Ars Metallicum. Ovom biografijom pomenuta biblioteka počinje svoj rad, najavljene su i još neke zanimljive knjige u budućnosti (naravno, sa akcentom na metal žanr). Autor je osnivač Rock Express institucije, čovek na kojeg nema potrebe trošiti mnogo reči, pogotovo ne pokušavati u nekoliko rečenica obuhvatiti svu njegovu aktivnost i važnost za širenje metal i rock zvuka na srpskim prostorima tokom svih ovih godina. Branko Rogošić se pomalo neočekivano uhvatio i ovog projekta. Časopisi, izdavačka kuća, distribucije najvećih svetskih metal izdavača, CD Shop… i na kraju – knjiga. Koliko vremena Branko ima za privatni život, pitam se. Ljubav prema najvećem metal bendu svih vremena verovatno je osnovni motiv za rad na jednom ovakvom delu.

Knjiga U Znaku Zveri pokrila je kompletan period rada ovog britanskog heavy metal sastava. Stil pisanja je za svaku pohvalu, Rogošić se na tom polju odavno dokazao kroz novinarski rad, i sa te strane, ovo delo od mene dobija sve moguće pohvale. Do detalja je razrađena priča, kako o samom bendu, tako i o sporednim (više i manje bitnim) ličnostima; posebno su predstavljeni svi članovi, a tu su i odvojena poglavlja posvećena pevačima grupe Paul Di’Annou i Bruce Dickinsonu. Međutim, ono što ovoj knjizi daje pravu vrednost i posebnu draž, je odeljak koji se zove Maiden Serbia. Složićete se da o Maidenima možemo pronaći skoro sve što nas interesuje na internetu, ali osvrt na nastanak metal scene na ovim prostorima, kao i svojevrstan “izveštaj” sa njihovog prvog nastupa ovde (septembar 1981. Hipodrom, Beograd), dakle priču iz prve ruke o tom periodu – ne! Sve to kroz jedan opušten, zanimljiv, odmereno šaljiv ton koji će vas držati fokusirane tokom čitanja, a naravno, ima šta i da se pročita…

Osim glavnih delova knjige, biografskih podataka, pomenutog dela Maiden Serbia, tu je i detaljna diskografija, sa zaključnim delom – recenzijama svih Maiden albuma do dana današnjeg, kroz song by song pristup. I tu dolazim do prvog “problema”. Naime, u većem delu recenziranih albuma se potpuno razilazim sa autorom u stavovima. Moram reći da mi je bilo jako teško preći preko izjava vezanih za Somewhere in Time album. Apsolutno se ne mogu složiti ni sa jednom negativnom kritikom iznetom u vezi sa njim. Malo je falilo da knjigu odbacim i nikad je ne pročitam do kraja nakon što sam naleteo na reči “jedan sasvim osrednji album”. Uh! “Nerealnost Maiden fanova” takođe teško pada, i te stvari su me lično pogodile iz jednostavnog razloga što smatram da na ovoj planeti nikad nije, niti će ikad biti snimljen bolji album od Somewhere in Time. Niti jedan jedini momenat na tom albumu nije mogao biti snimljen bolje, niti jedan momenat nije suvišan, a atmosfera koja je postignuta, nikad nije ponovljena. No Prayer for the Dying isto tako ni u snu ne bih mogao nazvati “pločom daleko ispod Maiden standarda”, a ne slažem se ni u tome da je Piece of Mind prosečno izdanje (“ploči nedostaju punokrvni hitovi” – a gde većih od The Trooper, Flight of Icarus, Revelations… da ne pominjem da je tu jedna od najboljih pesama ovog benda To Tame a Land)… Izvinjavam se, ove redove napisao sam kao fan benda, a ne kao novinar, teško je ostati ravnodušan kad su takve stvari u pitanju. Ovo je idealan primer veličine i širine ovog benda – sa autorom delim gledište da su Maideni najveći bend svih vremena, a opet, različite stvari nas fasciniraju kod njih.

Iron Maiden fanovi ovo delo nipošto ne bi trebali propustiti; Rogošić je odradio odličan posao. Jako mnogo truda uloženo je u ovaj projekat (od odabira fotografija, do nekih “praistorijskih”, praktično nepoznatih podataka i pikanterija), i lepo je što se neko uhvatio u koštac sa jednom toliko zahtevnom temom. UP THE IRONS!