Neminovna koncertna suša koja je predviđena u nekom od prethodnih izveštaja je stupila na snagu tako da smo morali čekati od novembarskog nastupa Theriona na neko zanimljivo dešavanje, pa je najavljeni ekstremni paket pod vođstvom Nile i podrškom od bendova Darkrise, Zonaria, Dew-Scented i Melechesh bio ucrtan u kalendaru kao nešto što se ni po koju cenu ne sme propustiti u januaru.

  • Piše: Slobodan Trifunović
  • Copyright: SMP, 2011.
  • Nastupili: NILE + Melechesh
  • Lokacija: SKC, Novi Beograd
  • Datum: 26.01.2011.

Verovatno ste primetili disproporciju između broja imena koje sam upravo naveo i bendova u naslovu no polako, doći ćemo i do toga… Ovaj koncert je označio pomeranje aktivnosti Legacy Promotions u SKC Novi Beograd što ima svojih dobrih i loših strana. Naime, navodno je organizatoru navedena sala daleko isplativija za finansijsku konstrukciju događaja, a i sam zvuk se može namestiti da bude nemerljivo bolji od uklete SKC pećine. Ali sa druge strane, mesto se nalazi podaleko od centra grada, nekih pola sata vožnje do lokacije na Novom Beogradu, a povratak u noćnim časovima odatle je dosta teži, a dobro se zna da je prosečnom srpskom metalcu to više nego dovoljan razlog za nedolazak na koncert.

Početak je bio najavljen za 19:30, zbog politike Beograda da se ovakve manifestacije trebaju završiti do jedan posle ponoći a i zbog velikog broja imena koje je trebalo ispratiti. Pojavio sam se tačno na vreme da posvedočim sasvim finom broju okupljenih, uvek sam bio loš u procenama ali recimo da je bilo oko 300 ljudi, a s obzirom na to da je broj karata bio ograničen na 350 i koliko je zainteresovanost prethodnih dana, činilo se, bila slabašna ovo je jedan sasvim fin broj. Par piva i bondage goat pošalica i oko 20:00 (sa malim zakašnjenjem, ali navikli smo valjda…) kapije prostora se otvaraju. Sala se brzo puni, hladnoća nas sve uterala unutra, i očekivao se početak svirke. No ne lezi vraže, vreme polako odmiče a na bini se ništa ne dešava osim što su postavljeni bubnjevi bez činela. Kako je period koji smo proveli uludo već počeo da se meri satima, rulja već polako počinje da ludi, neki se i čiste i napuštaju mesto, a sve već polako počinje da smrdi na otkazivanje. Što je najgore, po publici su se veselo šetali Karl iz Nilea i Ashmedi iz Melechesha koji ni sami ne znaju šta je problem. Konačno, dolazi do nas informacija da je osigurač iskočio i da tehničari nikako ne mogu da srede problem!? Šta se zaista desilo ne znam, ali rezultat je da zbog novonastale situacije otpadaju prva tri benda i tek oko 23:00 se polako nameštaju na bini Melechesh…

melechesh01

Zbog opšteg tumbanja i beskrajnih problema sa prokletom strujom (trebali su nekog Srbina zvati da to popravi, ne znaju oni gde su došli) sviraju skraćenu setlistu od samo šest pesama! Kako je zlehudi Melechesh već dva puta otkazao pojavljivanje ovde, jednom sa Immolation i drugi put na Legacy festu, zaista mi je bilo drago što su izašli na scenu jer ih jurim još od vremena kad sam prvi put čuo Sphynx i zaljubio se u njihov zvuk. Odmah mi upada u oči da na sceni nema Molocha koji je zbog bolesti bio prinuđen da na turneju pošalje gitaristu zamenu tako da je na sceni samo jedna ćelava glava koja pripada šefu smotre, gospodinu Ashmediju, koji totalno izgleda u duhu cele priče, pravi pustinjski Djinn hehe. Moram da napomenem da mi je poslednji Melechesh uradak The Epigenesis bio jedan od najvećih razočarenja protekle godine, tako da me je vest da će sa njega ići više pesama znatno sneveselila, no desio mi se zanimljiv fenomen – pesme sa novog albuma su mi u live okruženju savršeno legle i kao da sam tek tu shvatio šta su momci hteli reći sa njima. Kad smo već kod njih, koncert se otvara sa Illumination: The Face of Shamash i odmah upada u uho činjenica koju sam napomenuo na samom početku – zvuk je zaista odličan, kristalno čist i jasan a dodatan bonus je što je Melechesh svirka rođena za live izvođenje tako da je uživanje bilo zaista na nivou. Posle Sacred Geometry ipak počinje pravi sevdah za mene, jer je red na numere sa predobrog Emissaires: Deluge of Delusional Dreams i Ladders to Sumeria su raspalile vatre do usijanja pa se čak i neko kolo povelo, srpska reakcija na Melechesh ritmove, šta da se radi. Teški headbanging uz Ghosts of Nihevah, uvodnicu novog dela, nas nažalost dovodi već do kraja koji obeležava sjajna Rebirth of the Nemesis koja pravi do tada najjači haos u masi. Sve u svemu, Melechesh je opravdao renome koji uživa ovim zaista odličnim nastupom koji je bio suverena manifestacija svega onoga što bend jeste, no zbog svih navedenih činjenica ne znam ni da li ih mogu upisati u koncertni notes… ma, ipak hoću. : ).

Reakcije na Nile su se uvek kretale od ekstremnog obožavanja do totalnog nipodaštavanja, a kako sam naginjem prvoj opciji i smatram ih legitimnim naslednicima Morbid Angela pomalo sam se i pribojavao Nile svirke u ovako haotičnim okolnostima. Razlog: sa prvog koncerta sam otišao duboko razočaran nehumano napanjenim zvukom koji je jednostavno pretvorio sve u gomilu nerazumljive buke, a nikako ne bih voleo da Nile smestim u Marduk kategoriju, koji su mi posle dva koncerta gde su zvučali kao kakav prosečan kombajn ubili ogroman deo ljubavi koji osećam prema njima. No srećan sam da izvestim da je Nile sinoć bio sve ono što nije bio prvi put! Samo za vreme prve pesme Kafir je bilo malih problema sa zvukom, bubnjevi su se dosta slabo čuli no već na polovini numere sve se sređuje i konačno sam bio počašćen božanskom Nile izvedbom u svom bogatstvu detalja koji su se kristalno jasno čuli i doveli me u ekstatično stanje.

nile04

Moram napomenuti da mi je upala u oči zanimljivost da je centralna pozicija na sceni pripala basisti Chrisu koji je vodio većim delom priču između pesama i dobio znatan prostor u vokalnoj izvedbi. Da li su Karl i Dallas (koji sad onako ćelav izgleda kao brat blizanac Devin Townsenda) rešili da konačno opet uvedu i četvrtog čoveka u postavu posle dužeg vremena vreme će reći, no momak je svakako to zaslužio sigurnim performansom i dobrom svirkom. Kako je i Nile imao malo vremena za akciju brzo se krenulo dalje sa Sacrifice unto Sebek, sveopšta brutalnost prosto razbija na komade sve u publici koji su se brzo uključili praveći pakao ispred bine no ruku na srce, kako je koncert odmicao tako su i ljudi bili sve vatreniji a atmosfera je doživela kulminaciju na poslednje dve pesme, tako da taman kad smo se zagrejali bio je kraj… Na licima momaka iz benda se uopšte nije dalo primetiti kroz kakvo su sranje prošli u proteklih nekoliko sati jer osmehe nisu skidali sa lica, prosto se videlo da uživaju što sviraju, kako tako ali su na sceni i to je sve što je bitno.

nile03No vratimo se gde smo stali, predstavljanje poslednjeg albuma Those Whom the Gods Detest ide dalje sa Hittite Dung Incantation posle koje sledi Ithyphallic čija mantra “anoint my phallus with the blood of the fallen” odjekuje na sve strane. I onda pravi specijalitet – umesto epske naslovnice poslednjeg rada Nile, valjda zbog nedostatka vremena, ubacuju kultnu Execration Text, koja je prosto izroštiljala sve mozgove. Neviđeno! Malo odmora uz sporu 4th Arra of Dagon (čini mi se da Nile na svakom albumu pokušavaju da napišu novog Unasa ali im ne ide) pa opet rušenje na Permitting the Noble Dead to Descend to the Underworld. Nažalost koncert je već blizu kraja, ali Nile nas bacaju u trans hitom Sarcophagus koji baca tone zagrobne atmosfere svud okolo, odmah potom Lashed to the slave stick razjaruje i Black Seeds of Vengeance označava i definitivno kraj. Na stranu sve navedeno, Nile od mene za ovaj nastup dobija desetku veličine Keopsove piramide i jednostavno nemam šta više dodati.

Šta reći za kraj? Verovatno će se kontroverze oko ovog događaja tek izdešavati, sve ćete i sami čuti a ja bih stavio sad sve na stranu i rekao da sam ipak uživao maksimalno. No nadam se da ovako kratkih koncerata više neće biti, nije pošteno ni prema ljudima koji su platili kartu ni prema bendovima… Dosta je bilo više haosa na našoj sceni jer je sve loše već i kako jeste, vreme je da se vratimo u onaj najbolji period od pre par godina, a da li će do toga doći ili ćemo sreću tražiti preko granice… stay tuned.