Misterija. Radost. Razočarenje.
- Piše: Zorana Mihailović
- Copyright: SMP, 2009.
- Nastupli: Cradle of Filth, Moonspell, Turisas
- Lokacija: SKC, Beograd
- Datum: 24.04.2009.
Misterija. Priznajem, lenja sam. Nisam uradila domaći i pokušala da saznam išta o finskom bendu pod imenom Turisas. Iskreno, nije me ni zanimalo – čak sam pokušala da ih propustim. Ali nije mi se dalo s obzirom da su umesto planiranih pola sata svirali skoro sat vremena.
Beogradska publika je više nego odlično reagovala na momke i devojku u krznu i koži i crveno obojenim licima. Velika sala SKCa je već tokom njihovog nastupa bila ispunjena ljudima koji su skakali, drali se i uživali. Za nas koji nismo imali pojma o čemu se radi, servirano nam je par iznenađenja u formi harizmatičnog plavokosog stvorenja sa harmonikom i zanimljive obrade Boney M pesme Rasputin. Sve u svemu, bendić koji bi valjalo makar preslušati i, zbog interesantnog vizuelnog momenta i energičnog scenskog nastupa, videti uživo.
Radost. Ovde čak i najmanje zrno objektivnosti nestaje. Pale se crvena svetla, čuje se intro sa albuma Night Eternal i izlaze ljudi koji ne mogu da razočaraju ni na sceni ni van nje. Ekipa iz Moonspella je već domaća ovde, a pored kratkih govora u kojima je publici stavljano do znanja koliko oni zapravo vole njihove kratke posete Srbiji, oduševljavali su fenomenalnim 45ominutnim programom (sve što je slatko, traje kratko).
Pored At Tragic Heights, Night Eternal i Scorpion Flower sa njihovog poslednjeg studijskog albuma, publika je imala priliku da čuje i par starih stvari, između ostalog pesmu Luna koju nisu izveli kod nas pri prošloj turneji, favorit beogradskih klubova Opium, orgazmičnu Vampiriu i neizostavni tribute svim Moonspell fanovima – Full Moons Madness, sve upotpunjeno video beamom. Energija na stageu i u publici nadljudska, a sama svirka i zvuk, kao što je jedan moj drug sam izjavio, savršeniji su nego na samim albumima.
Razočarenje. Za one Cradle of Filth fanove koji su uredno našminkani počeli da se okupljaju oko SKCa već u ranim popodnevnim satima, ovo je verovatno bilo jedno od najboljih večeri u njihovim životima. Za one koji su ih gledali ranije ili nisu fanatički nastrojeni, sama svirka je bila dokaz koliko promene u postavi benda utiču na kvalitet (u ovom slučaju negativno). Ono malo starih hitova koje su zapravo svirali, bili su skoro neprepoznatljivi, dok oni koji nisu ispratili skorašnja dela ovog benda nisu bili previše animirani s obzirom da je njihov poslednji album Godspeed on the Devils Thunder isforsiran do maksimuma.
A najavljenih sat i po vremena svirke je bilo skraćeno, da li zbog umora izazvanog akrobatikom po putevima Srbije i Rumunije (gde su svirali veče pre) ili zbog Turisasa, koji se usudio da obraduje publiku koja ih je lepo primila nekim minutom svirke više. Ako ništa drugo, nisu zakinuli na vizuelnom aspektu samog nastupa.
Za mnoge, tu se ludilo završilo, za neke se nastavilo sprat niže u skoro preseljenom Living Roomu, ali to je priča koja će se samo prepričavati sa društvom uz kafe i piva.
