Posle veoma žestokih vrelih letnjih meseci septembar nam je došao kao svojevrsni tranzitorni period posle koga predstoji takođe veoma načičkana jesen, ali da ne ostanemo potpuno suvi, pobrinuli su se naši stari prijatelji Nekroskop Booking sa jednim veoma zanimljivim specijalitetom.
-
- Nastupili: The Crown + Cut Eyes, Sunovrat, Dawn of Creation
- Lokacija: Zappa Baza, Beograd
- Datum: 18.09.2026.
- Tekst: Slobodan Trifunović
- Foto: Ana Paštrović
Naime, kultni švedski deathrasheri The Crown krajem ove godine sviraju kraj svoje plodonosne karijere a kao jedna od stanica na oproštajnoj turneji našao se i naš glavni grad. The Crown prvi i poslednji put u Srbiji kako reklama navodi te su se oni kojima je, kao i meni nazad u dan, puls znao da se ubrza i adrenalin skoči uz legendarne albume poput Deathrace King ili Hell is Here te večeri zaputili ka Zappa Bazi da iskoriste poslednju priliku koja nam se pruža.
No nažalost, takvih nije bilo preterano mnogo – rekao bih nešto preko 100 duša uglavnom starijih krštenica se te večeri našlo u klubu koji je posledično delovao prilično prazno. Treba napomenuti da je The Crown imao pauzu od četiri godine u radu početkom dvehiljaditih te da je njihov prvi povratak bio bleda senka onoga što su pružili na prvih šest albuma zlatne ere, pa su shodno tome i pomalo pali u zaborav bez prikupljanja novih fanova što mislim da je razlog navedenog brojčanog stanja. No pre glavnog jela da se osvrnemo na tri predgrupe koje su udarnički zagrejale teren za glavno ime na sceni.
Rotacijom u rasporedu prvi na meniju su Cut Eyes koje nažalost propuštam iz objektivnih razloga (čitaj gužva na autoputu) ali već sledeći su beogradski omladinci Sunovrat koji su već na mene ostavili pozitivan utisak pri uživo susretu a ovaj put se takav utisak samo produbio. Uprkos godinama, ovaj trojac vozi furiozno tehnički death/thrash metal koji kao da je ispao iz ranih 90-ih kada je ovakva svirka cvetala, što će reći da su dečaci adekvatno uradili domaći zadatak i savladali materiju kako treba. Očigledno je da ovaj bend voli ono što radi i mislim da je sasvim sigurno da ćemo od njih u budućnosti dobiti i bolje stvari od solidnog debi albuma Kuluk, te ostaje samo da im držimo palčeve i pratimo njihov rast i razvoj.
Poslednji bend pred The Crown je bio niški Dawn of Creation kojima je zbog problema u postavi pritekao u pomoć bivši član Miloš Đorić (Stellar Tomb) koji je zamenio Ivana Kostadinova na mestu basiste. Moram priznati da nisam upoznat sa radom Dawn of Creation te sam znatiželjno poslušao šta ovaj trojac ima da ponudi, a to je na samom početku seta zvučalo kao moderniji death metal na tragu Decapitated ili Rivers of Nihil, no kako je nastup odmicao težište se pomeralo više ka groove metal izražaju koji je meni lično manje zanimljiv. No svakako, bend je siguran na sceni i dobro vlada svojim instrumentima, te su uz sasvim dobar zvuk ostavili pozitivan utisak.
I posle nekog minuta kašnjenja klasična numera „(Don’t fear) The Reaper“ u vlasništvu Blue Oyster Cult služi kao uvod za petorku The Crown koja otvara set poslednjom pesmom sa albuma Deathrace King (po meni, i najbolje njihovo čedo) „Killing Star“, što je zanimljiv kuriorzitet a meni na prvu utisak ostavlja koliko se originalni gitarista Marcus Sunesson nije nimalo promenio još od vremena kad sam ga viđao na fotografijama u starim magazinima. Pored njega od originalnih članova tu su i gitarista Marko Tervonen, lepo ga je videti u Sarcator majici čiji je osnivač njegov sin, i vokal Johan Lindstrand koji je više puta odlazio i vraćao se iz benda, no na sreću pred kraj nije više mrdao tamo-ovamo kako je to već znao. Postavu upotpunjuju nova lica, na basu jedna gargantuanska pojava Mattias „Arvid“ Rasmussen koji je sasvim sigurno najviši čovek koji se te večeri manifestovao u Zappa Bazi i vidno mlađi Mikael Norén koji je dao svojom motornom snagom zamajac celom bendu.
Kad smo već kod ovoga, bend nastavlja nastup sa prve dve numere s više puta već apostrofiranog Deathrace King i publika pokazuje da iako nije brojčano moćna, sasvim dobro zna ko se ispred nje nalazi te bend dobija srčanu podršku koliko je to moguće u tolikom broju. Što se tiče samih The Crown kilometraža i decenije provedene na trnovitim stazama metal podzemlja kao da nisu ostavile traga na njima jer je cela ekipa očigledno u onome što radi te uživa dok svira svoju muziku. Nažalost, utisak je pokvario zvuk koji je bio preglasan, posebno na početku ali tokom trajanja koncerta se to koliko-toliko dovelo u red na neku prihvatljivu meru. Gledao sam The Crown pre nekih 10 godina, i tada su bili glasni kao sam pakao, te im je ovakva postavka očigledno neka želja koju ja ne razumem baš preterano, ali hajde, oprostićemo im mane na rastanku. Sam bend zna takođe koje su im najjače strane, te osim „Church Burner“ sa poslednjeg studijskog albuma Crown of Thorns iz 2024 ostatak setliste čine numere iz perioda Hell is Here do Possessed 13. Uvidom u setlistu na bini dolazi se do saznanja da nas bend nije počastio sa numerama „1999 – Revolution 666“ i „The Serpent Garden“ sa Eternal Death, perioda kada su se zvali Crown of Thorns i posle kog su bili primorani da promene ime zbog pravnih začkoljica što je prava šteta.
Uprkos ovom energičnom nastupu koji je kulminaciju doživeo na završnoj himni „Total Satan“, The Crown se povlači s bine posle oko sat vremena svirke bez bisa što je još jedna nepravda – jes’ nas bilo malo, ali moglo je tu da se uglave bar još dve navedene pesme koje izostaše ali eto, avaj.
Pošteno za kraj, bilo je lepo družiti se sa The Crown i sasvim sigurno bar prva era postojanja neće biti skoro zaboravljena, a ja se nadam da Nekroskop nije bio na nekom znatnijem gubitku usled slabe posete, te čekamo željno nove poslastice iz njihove kujne.
