Novi Sad je prethodnog vikenda bio prestonica srpskog metala, tačnije njegove najcrnje forme. Serbian Black Metal Assault održan je po drugi put u ovom gradu, a ugostio je najbitnije predstavnike black metal žanra koji su trenutno aktivni na domaćoj sceni. Što se mene tiče, to su bili sasvim dovoljni razlozi da se zaputim u Novi Sad i proverim situaciju na terenu.
- Nastupili: The Stone, Šakal, Terrörhammer, Kolac, Festercult
- Lokacija: K9 Station, Novi Sad
- Datum: 22.11.2025.
- Tekst: Nebojša Lakić
- Foto i video: Igor Dešić
I zaista, ovakav događaj odavno nije organizovan, ni u Novom Sadu, ni u Beogradu, niti bilo gde drugo. Skupiti sve ove bendove u jedan festival u teoriji zvuči kao dobra ideja, ali iz ovih ili onih razloga to se ne dešava tako često. Ako me pamćenje služi, poslednji festival koji je nosio sličan naziv (Srpski Metal Festival) i koji je okupio vodeće domaće metal bendove održan je davne 2014. godine, ali nažalost, nije prošao dobro što se tiče posete.
Ovaj put, ekipa oko novosadskog benda Šakal odlučila je da se oproba u organizaciji nečeg sličnog (sa fokusom na black metal) i moram odmah da naglasim da su odradili vrhunski posao što se tiče marketinške strane cele priče – sponzorisani oglasi na društvenim mrežama, poklon akcije, te jasna i redovna komunikacija sa potencijalnim posetiocima i medijima nagoveštavali su da se događaju pristupa ozbiljno. Sve ovo su jako bitne aktivnosti i trebalo bi da se podrazumevaju (iako nažalost često nije tako) ako se želi postići bilo kakav konkretniji rezultat, imajući u vidu letargičnost metal bratije kada su svirke domaćih bendova u pitanju.
Mračna oaza na periferiji grada
Za poprište bitke izabran je K9 Station, bivša lokalna televizijska stanica. Ne znam od kada tačno se ovaj prostor koristi za koncerte, a nalazi se prilično izvan grada, pa je čak i taksista bojažljivo prokomentarisao: „Momci, gde vi ovo mene vodite?“… Očekivao sam da ćemo ispred videti ekipu kako pristiže, ali delovalo je prazno, sumorno i nimalo obećavajuće. Izađosmo u mrak, taksisti rekoh da ne ide predaleko ako bude potrebno da nas izvlači odatle, međutim, nakon ulaska u prostor dočekala nas je potpuno drugačija slika – Festercult je već počeo sa svojim delom nastupa, prostor više nego solidno ispunjen iako je bilo rano (oko 20h), i preostalo je da se rešimo garderobe, pronađemo šank i prepustimo daljim koncertnim ritualima (red svirke, red alkohola, red pozdravljanja i slikanja sa raznim saborcima).
Prostor kao takav veoma je odgovarajući za jednu ovakvu manifestaciju. Visok strop, velika bina, solidan light i LED ekrani na kojima su se prikazivale reklame festivala… a i za publiku taman da se smesti nekih 400, možda 500 duša. Nisam baš siguran da je bilo toliko, ali jeste bilo sasvim lepo ispunjeno. S obzirom na grozne vremenske uslove, lepo je videti da su ljudi došli da podrže najbolje što imamo u pomenutom muzičkom pravcu.
Dakle, Festercult. Moram priznati da iako znam za ime benda, te da su u postavi iskusne njuške (ex-članovi vodećih NS bendova Tales of Dark…, Nekropolis, Sangre Eterna), debi albumu se nisam dovoljno posvetio, pa je ovo bila prilika da se uživo proveri o čemu se tu radi. Ekipa je usvirana, svirka agresivna i bliže death nego black metal vodama, ali sasvim dovoljno za zagrevanje prisutnih i podizanje temperature za ostatak večeri. Koncert su završili prigodnom Morbid Angel obradom “God of Emptiness”.
Satnica se poštovala, što je takođe uvek za pohvalu, pa se bina pripremila za beogradski Kolac. Veterani „znaju znanje“ što bi se reklo, pa su silovito i precizno otprašili svoje. Zvuk je bio vrlo dobar za ono što sviraju, sve se lepo čulo, a i publika ih je propisno ispoštovala. Počele su i prve šutke, koje će se nastaviti tokom nastupa sledećeg benda, domaćina Šakal.
Dominacija na bini
Novosađani su nedavno izbacili drugi album i, kao što je kolega Sloba naveo u recenziji, pozicionirali su se kao jedan od najboljih BM bendova Srbije. Nakon što ih premijerno videh uživo, mogu samo da se složim sa tom konstatacijom, te pridodam da su na bini još energičniji, maksimalno usvirani i potpuno profi! Nastup je bio toliko silovit i u svakom pogledu zaokružen da sam imao osećaj da gledam nekakav strani bend sa višegodišnjim stažom na sceni i sa 5-6 albuma iza sebe. Iako Šakal ima tek dva izdanja, u postavi su prekaljeni muzičari koje znamo iz raznih novosadskih bendova, pre svega Wolf’s Hunger. Ono što se pokazalo kao pun pogodak je nastup sa tri gitare i dva vokala, jer basista Khargash (čije bi iskustvo i bendove u kojima je svirao mogao nabrajati do prekosutra) počesto uskače kao glavni, odnosno pomoćni vokal, a svojim vriskovima i iskusnim baratanjem bas gitarom upotpunio je priču kako treba.
Sve u svemu, Šakal je nesumnjivo sila na koju valja računati, jedan od najboljih aktivnih domaćih metal bendova, i drago mi je što sam bio u prilici da ih pogledam u pravom trenutku.
Bina se potom pripremila za lične favorite, necro speed/black metal barabe Terrörhammer. Još pri prvom live susretu kada su otvorili za The Stone u Beogradu pre tri godine oduvali su me nastupom, a ne bi ni valjalo da je drugačije imajući u vidu žanrove kroz koje se kreću. U međuvremenu su ostali bez bubnjara (Debiłczyna out), ali novi junoša crnogorsko/hercegovačke krvi Bevandör Infernale uklopio se kako treba i odradio posao kako dolikuje. Pentagramator The Helltyrant aka Vermis i ekipa prošli su tako kroz aktuelni album i raniji materijal, a sve to više je nego odgovaralo prisutnima jer šutke bukvalno nisu prestajale, dok su prvi redovi priredili pravi headbanging spektakl. U jednom trenutku najavili su da će da odsviraju dve numere koje nikad nisu izveli u Srbiji – autorsku “Hell Metal” sa EP-a In the Name of Hell, te Running Wild obradu “Soldiers of Hell” sa debija Gates to Purgatory. Ovo drugo bilo je neočekivano, ali pesma se vrlo dobro uklopila u Terrörhammer opus.
Zvuk je bio perfektan, nastup čista desetka, a bio bi greh da na kraju ne pohvalim energičnost i strastvenost basiste Necro Scum Apocalypsoa – momak je rođen za ovu priču, harizmatičan i sjajno barata bas gitarom. Ovaj bend poseduje bukvalno sve za još jači internacionalni proboj, te im želim da to ubrzo i postignu.
Crni epilog
Veče se polako bliži vrhuncu, ostalo je još da ispoštujemo najveći srpski black metal sastav svih vremena, neumoljivi The Stone. Promene u postavi desile su se u međuvremenu, pa su tu sada novi bubnjar i gitarista (da li kao stalni ili samo live session članovi, ne bih znao). Kako bilo, bend je i vizuelno i svirački standardno na visokom nivou, pa je petorka koju predvode Kozeljnik i Glad furiozno proletela kroz veoma bogatu diskografiju. Koliko je tu već albuma, toliko je i ličnih želja i preferencija koje bismo pesme voleli čuti uživo, ali naravno, nemoguće je zadovoljiti svačiji ukus.
Kako bilo, cenim da se na spisku pesama našlo ponešto za svakoga – od novijih numera (iako, zanimljivo, nijednu sa predstojećeg albuma nisu odsvirali, ako se ne varam), do ranih dana u vidu poslednje odsvirane “Za korak paklu bliže”. Bile su tu i “Kosturnice”, “Sekao duboko, zakopao plitko”, “Neke rane krvare večno”, „Zakon Velesa“, „Dani crni“… Sve u svemu, očekivano dobar nastup i više nego adekvatan kraj za jedan ovako profilisan festival.
Serbian Black Metal Assault položio je ispit zrelosti sa najvišim ocenama. Iako činjenica da su svi ključni bendovi žanra već nastupili otvara pitanje u kom formatu festival može da nastavi život, uspeh ove večeri je neosporan argument da se priča ne sme gasiti. Novosađani su dokazali da publike i te kako ima kada se stvari postave kako treba, pa do nekog novog susreta – slava (crnom) metalu!
